Afrika leči traume

„Želim da vam predstavim drugačiju Afriku. Kontinent novih nada i mogućnosti – ljudskih, industrijskih, rudnih, poljoprivrednih. Afriku spremnu za novi početak”, objavio je lider Malavija i predsedavajući Afričke unije Bingu va Mutarika na početku nedavne debate u Generalnoj skupštini UN povodom ostvarivanja „Milenijumskih razvojnih ciljeva” u borbi protiv siromaštva na svetu.

Decenijama otpisivana kao „beznadežni kontinent”, zaglibljena u bedu, ratove, boleštine i korupciju, zavisna od pomoći spoljnog sveta, Afrika se danas – ne bez razloga – predstavlja kao svež i smeo igrač u preoblikovanju svoje sudbine.

„Globalna političko-ekonomska arena značajno je izmenjena od kada je UN zacrtao milenijumske ciljeve. Do juče najbogatiji i najmoćniji – nisu to više. Oni najsiromašniji danas ne čekaju ispunjenje jalovih obećanja za pomoć, već nastoje da svoju sudbinu preuzmu u svoje ruke, povežu se sa onima koji ne ugrožavaju dostojanstvo drugih...” upozorio je na Ist Riveru general Pol Kagame, lider Ruande.

Deset godina od usvajanja „Milenijumskih ciljeva”, Afrika se sporo ali odlučno približava ostvarenju dela ideala UN, zaključak je najnovijeg  izveštaja Afričke unije i Afričke banke pred debatu u UN.

Neslavni svetski rekorder po broju HIV pozitivnih (24 miliona zaraženih 2000. godine) – Podsahara je boljom prevencijom snizila procenat novih infekcija za 22 odsto. Broj osnovaca porastao je u međuvremenu između 30 i 50 odsto (u Tunisu i Alžiru 100 odsto mališana upisuje se u prvi razred). Od 37 afričkih država za koje su AU i ARB prikupile podatke, u 31 je značajno uvećan broj žena narodnih poslanika (u Ruandi 56 odsto parlamentaraca su žene). Iako je Afrika i dalje region sa najviše ratnih sukoba, u periodu 2007–2010. Crni kontinent beleži najveće mirovne napore. Istovremeno, istočna Afrika je za 30 odsto uvećala ulaganja u infrastrukturu. Tridesetak afričkih država osetno je smanjilo procenat neuhranjene dece mlađe od pet godina. Užina svim đacima istovremeno je obezbeđena u više od polovine afričkih osnovnih škola, nepismenih je sve manje, kao i tinejdžerki trudnica.

Ipak, u nizu ključnih „Milenijumskih ciljeva” – drastičnog smanjenja ekstremnog siromaštva, povećanja zaposlenosti, lečenja tuberkuloze i malarije itd. – Afrika slabo napreduje.

Procenat ekstremno siromašnih Afrikanaca je snižen sa 58 odsto 2001. godine na 50 odsto 2009. Tek 24 odsto mališana mlađih od pet godina danas u Africi spava ispod mreže protiv komaraca. Tuberkuloza i dalje hara u petini afričkih država, trudnice u 10 zemalja Crnog kontinenta vide ginekologa samo jednom pre porođaja, tri od šest država sa najvećim brojem smrtnosti majki na porođaju su u Africi (Nigerija, Etiopija i DR Kongo)...

Afrika teško da će do 2015. godine ispuniti sve zacrtane milenijumske ciljeve: najsiromašniji kontinent ipak je na dobrom putu, procenjuje premijer Etiopije Meles Zenavi.

Put afričkog rastakanja siromaštva je dugačak.

Na početku milenijuma, polovina afričkog stanovništva (danas je to milijarda ljudi) živela je sa manje od jednim američkim dolarom dnevno.

Usvajanje milenijumskih ciljeva i dolazak nove generacije političkih lidera doneli su Africi istorijsku priliku za kritičnu autoanalizu postkolonijalne istorije, novi inventar komparativnih prednosti i novi pogled na dojučerašnje spoljne oslonce .

„Globalizacija je na ivici dijaloga gluvih. Budućnost država i sudbina sveta zavise od radikalnog otklona od interesa tržišta ka širokom bavljenju ljudima”, upozorio je još 2003. godine lider Tanzanije Bendžamin Mkapa.

Afričke države su milenijumske ciljeve UN zdušno ugradile u strategije nacionalnog razvoja, razradile do detalja plan njihove primene na lokalnom nivou, usmerivši lavovski deo budžeta u unapređenje života naroda.

„Crni kontinent je danas raskrstio sa nametnutim afropesimizmom. Zastupamo afrooptimizam uzdajući se prvenstveno u domaći ljudski potencijal, izmenjene odnose na međunarodnoj sceni i strateške resurse kojim raspolažemo. Afrika je strpljiva”, zaključio je na Ist Riveru lider Malavija Bingu va Mutarika.