Štrajkovi tresu Evropu

Jesenji talas štrajkova u Evropi potvrđuje da mnoge zemlje i pored početnih znakova oporavka još nisu izašle iz ekonomske krize pogotovo one koje su se suočile sa recesijom.

Vlade su zbog toga prisiljene da uvode oštre mere štednje - smanjuju plate, otpuštaju zaposlene u javnom sektoru, pomeraju starosnu granicu za odlazak u penziju- što je izazvalo veliko nezadovoljstvo u sindikatima širom kontinenta.

Španija

Vlada premijera Hose Luisa Sapatera izvršila je reforme javnog sektora u kojima su predviđene oštre mere štednje, kako bi se smanjio deficit i ublažile posledice recesije. Današnji generalni štrajk, koji su organizovala dva vodeća sindikata, potvrđuje da se zaposleni još nisu pomirili sa odricanjem i da će nastaviti proteste. Radnike je na indirektan način podržao i kralj Huan Karlos, koji je danas otkazao svoje ranije preuzete obaveze.

Britanija

Koaliciona vlada Dejvida Kamerona se od prvih dana suočila sa ekonomskim problemima i bila je prisiljena da povlači nepopularne mere štednje u oblasti socijalne zaštite. London je početkom meseca paralisao štrajk zaposlenih u podzemnoj železnici, koji planiraju nove proteste za 3. oktobar i za 2. novembar. Lideri sindikata pozivaju svoje kolege na koodinisane proteste i u industriji.

Italija

Zbog ekonomske krize vlada Silvija Berluskonija je bila prisiljena da smanji sredstva lokalnoj upravi i da zamrzne plate zaposlenima u javnom sektoru. Sindikati planiraju da početkom oktobra održe masovne štrajkove na kojima će, kako se najavljuje, tražiti poreske reforme kako bi se što pravednije podelio teret ekonomske krize koja nije mimoišla ni tu zemlju.

Rumunija

(/Slika2)Vlada premijera Emila Boka je bila prisiljena da smanji plate u javnom sektoru za 25 odsto i da poveća PDV sa 19 na 24 procenta kako bi umanjila ogromni deficit u državnoj kasi. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo u sindikatima, koji danima održavaju štrajkove. Prošlonedeljni protesti policajaca su doveli do ostavke ministra unutrašnjih poslova, a opozicija najavljuje da će predložiti parlamentu da se vladi izglasa neopoverenje.

Francuska

Plan vlade Nikole Sarkozija da pooštri uslove za odlazak u penziju i starosnu granicu pomeri sa 60 na 62 godine izazvala je oštre proteste sindikata čiji članovi ne žele da se odreknu te privilegije. Zemlju su već potresla dva velika talasa protesta, a najavljuju se i novi štrajkovi, mada vlada ne pokazuju spremnost na ustupke.

Slovenija

(/Slika3)Planovi vlade premijera Boruta Pahora da stavi „na led” plate zaposlenih u javnom sektoru izveli su na ulice najmanje polovinu radnika i službenika u tom sektoru. Sindikati upozoravaju vladu da će organizovati nove proteste ukoliko predloži, kako se najavljuje, podizanje starosne granice za odlazak u penziju na 65 godina života.

Grčka

Sindikalna konfederacija ADEDY, koja okuplja zaposlene u javnom sektoru, najavila je generalni štrajk za 7. oktobar. To je samo jedan u nizu protesta koji su ove godine potresli zemlju zbog oštrih mera vlade Jorgosa Papndareua koja na taj način pokušava da izvuče Grčku iz duboke ekonomske krize. Vlada nema izbora pošto je to preduslov za dobijanje zajmova od MMF i evropskih finansijskih institucija u iznosu od 120 milijardi evra.

Talas štrajkova nije zaobišao ni Nemačku, Poljsku, Portugaliju, Češku, Litvaniju, Republiku Irsku u kojima, takođe merama štednje pokušavaju da prevaziđu ekonomsku krizu, navodi u pregledu štrajkova agencija Rojters.