Romantika na Melešev način

„Šopen ulazi u vašu intimu, ali bez vulgarnosti.”

Ima li originalnijeg poziva za koncert koji jedan pijanista može da uputi svojoj publici? Verovatno ima, ali ovo je način našeg sagovornika Ivana Meleša, čiju ćemo interpretaciju Šopenovih i Šumanovih dela slušati večeras u Kolarčevoj zadužbini. Dva romantičarska genija, čija su dela svrstana u najlepšu literaturu za klavir, imaju neprikosnoveno mesto na Meleševoj muzičkoj lestvici.

– Šopenov i Šumanov pijanizam u sebi ima toplinu, mekoću i zaobljenost, a u isto vreme fascinantno je snažan. Šopen je bio odličan pijanista, specifično nežno je svirao, ali u toj nežnosti nalazilo se hiljade nijansi. Dugo je boravio u Parizu, ali Pariz nije dao pečat njegovoj muzici. Bio je već izgrađena ličnost kad je došao u Francusku, i nije imao osećaj pripadanja toj zemlji. Nedostajala mu je domovina, voleo je svoju Poljsku – kaže Ivan Meleš za naš list.

Naš sagovornik je takođe živeo u Parizu, a pre odlaska u Srbiji je nastupao u svim većim dvoranama, sa svim poznatim orkestrima.

– Otišao sam 1993. na poziv Uneska, u najgore moguće vreme za međunarodnu saradnju, kad su počeli sukobi u Sloveniji i Hrvatskoj. Sredstva za odlazak obezbedio mi je princ Tomislav Karađorđević, ali je u mom slučaju neki kasniji angažman izostao, tako da je moj boravak počeo kao čista avantura. Za tih deset godina nikada nisam tražio azil, nisam bio ni prognanik ni izbeglica. Održavao sam vezu sa svojom zemljom, svirajući ovde kad god je moguće, kao i sa našim muzičarima koji su dolazili u Pariz. Držao sam privatne časove, sa posebnim zadovoljstvom nastupao u francuskim crkvama, a paralelno sa tim usavršavao pedagogiju – kaže pijanista i dodaje:

– Međutim, nikada nisam bio deo francuskog sistema. Ne slažem se sa njihovom estetikom niti tehnologijom sviranja klavira, jer ne pristajem na ograničenja u nekim slobodama koje su apsolutno korisne, i koje su bitan činilac onoga što pleni publiku. U susretima sa đacima video sam da im se moj pristup dopada – priča naš sagovornik, koji predaje u muzičkoj školi „Mokranjac”.

Podsećamo ovom prilikom i na drugog Meleša, Ivanovog mlađeg brata Marka, pijanistu koji se takođe preselio u Francusku.

– Mi smo drugačije prirode i on se bolje prilagodio novoj sredini. Došao je kada je Dejtonski sporazum već bio potpisan, i kada je bilo nešto bolje vreme. Sada je glavni bibliotekar Opere u Nansiju. Ima vremena za nastupe, a bavi se i aranžiranjem za klavir.

M. Sretenović