Pod vodom duže od četiri minuta

Takmičari iz Srbije osvojili su četiri medalje na "Letnjim Apnea igrama", odnosno otvorenom prvenstvu Grčke u ronjenju na dah, održanom minulog vikenda u grčkom gradu Lutraki. U konkurenciji predstavnika devet zemalja srebrno i dva bronzana odličja osvojila je Darija Subotin, a Marku Đorđeviću je pripala srebrna medalja. Osim njih, reprezentaciju naše zemlje predstavljali su i Uroš Kojić i Ivan Andrić.

Takmičenje je organizovano u pet disciplina od kojih se neke održavaju u moru, a neke u bazenu. Ronilačka veština pokazuje se pod  budnim okom sudija, kamera, lekara. Darija Subotin se ronjenjem na dah takmičarski bavi dve i po godine. Studentkinja veterine trenirala je plivanje u srednjoj školi kada je i ronjenje pobudilo njeno interesovanje. Osim na dah, danas roni i uz pomoć boca i kaže da između ta dva stila postoji velika razlika.

– Kada ronite sa bocama – kazuje Darija – vi ste gost u podvodnom svetu, a kada ronite na dah onda ste deo njega. Draž ovog sporta je u ispitivanju sopstvenih granica, u slobodi pokreta, tišini, plavetnilu vode.

U disciplini konstant sa perajima u Grčkoj je zaronila na 33 metra, a dubina mora u tom delu bila je više od 160 metara. Velika pažnja, dodaje Darija, poklanja se bezbednosti takmičara, a osnovno pravilo ronjenja jeste da pod vodu nikada ne treba ići sam:

– Uvek treba da je tu neko ko će moći da pomogne. Ali, ako se poštuju pravila, nema opasnosti.

Medalje, međutim, nije osvojila roneći u moru nego u bazenu. Njeno lice ostalo je u vodi četiri minuta i 17 sekundi, što joj je donelo srebro.

– To je bazična ronilačka disciplina u kojoj više dolazi do izražaja mentalna nego fizička snaga ronioca. Važna je izdržljivost i zato u pripremi koristim jogu, ali i vežbe disanja, vežbe u teretani i trčanje. Bronzane medalje sam osvojila i u dinamici sa perajima i bez njih – zaključila je Darija.

Za ovaj neobičan, izazovan i nimalo jevtin sport neophodna je i odgovarajuća oprema koja se često ne može kupiti u Srbiji: ronilačka odela moraju biti takva da stvaraju što manje trenja i da što bolje čuvaju toplotu organizma takmičara, zatim maske, naočari, peraja, pojasevi, tegovi.

AIDA Srbija, domaća organizacija ronjenja na dah, član je međunarodne asocijacije nešto manje od dve godine. Prema rečima Petra Bojovića, predsednika AIDA Srbija, njeni ciljevi su obučavanje domaćih sudija, takmičara i trenera, učešće na svetskom prvenstvu u Hurgadi, u decembru ove godine, i organizovanje nekog od budućih takmičenja. Klubovi postoje u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, a njihovi članovi dosad su učestvovali na brojnim međunarodnim takmičenjima.