Španski model "crno-belih"

U našoj svakodnevnoj fudbalskoj stvarnosti uglavnom se priča ko će biti prvi, ko drugi, treći... Do nastavka novog fudbalskog šampionata ostalo je još samo tri dana a Crvena zvezda u odnosu na svog večitog rivala ima nedostižnu prednost (14 bodova). Poslednjih dana prošle godine klub iz Humske je dobio novo fudbalsko rukovodstvo, a na početku ove godine novog, mladog i vrlo ambicioznog stručnjaka – Miroslava Đukića.

O njegovim fudbalskim kvalitetima je gotovo sve rečeno. Đukić je igrao za najbolje španske timove: Valensiju, La Korunju i Tenerife a u Španiju je otišao sa Banjice. Imao je tu sreću da mu učitelji budu veliki treneri: Iglesijas, Tošak, Valdano, Ranijeri, Kuper, Benitez... Od svakog je poneo najbolje osobine i mnogi mu predviđaju blistavu trenersku karijeru.

• Šta ste pomislili kada ste odlučili da konkurišete za prvog trenera Partizana. Da li ste imali na umu Vukotića, Šekularca, Galića. Zašto niste krenuli   putem kao većina trenera?

– Sve poštujem, ali verujem u sebe i ono što radim. Jesam mlad i neiskusan trener ali želju za radom mi niko ne može oduzeti. U tome me niko ne može pobediti. Brzo učim, i ne spotičem se dva puta preko istog kamena. Svi koji kritikuju, koji se hvataju za iskustvo, to im i nije baš neki argument. U ovom poslu ili vredite, ili ne vredite.

• Učitelji su vam bili veliki treneri. Šta ste od njih poneli?

– Od svakog  nešto. Ali, ako nemate svoj sistem i način rada ne može vam pomoći ni najveći znalac. Trudim se, i tako će uvek biti, da budem samo svoj.

• Po mišljenju mnogih trenutno kod nas prevladava španska škola fudbala. Selektor seniorskog tima je Španac Klemente, njegov asistent Vidaković, koji je dugo igrao u Španiji, a ujedno vi ste i selektor naše mlade fudbalske reprezentacije.

– Španska škola fudbala je slična našoj, istog smo mentaliteta. Taj model ima kreaciju, taktiku i naši igrači se vrlo brzo prilagođavaju takvom sistemu igre i načinu razmišljanja. Italijanski fudbal je za naše pojmove dosadan, a takođe nam ne odgovara ni engleski model.

• Kakvu saradnju imate sa Havijerom Klementeom?

– Veoma dobru. Klemente je jednostavan čovek, uvek spreman za saradnju, veoma komunikativan.

• Nekako iznenada vratili ste se u naš fudbal posle skoro 17 godina provedenih u inostranstvu. Ko je najzaslužniji za to?

– U srpski fudbal me je vratio predsednik Fudbalskog saveza Srbije Zvezdan Terzić. On mi je na neki način pomogao i da dođem u Partizan. Moj razvojni trenerski put će biti miran, uostalom kao i igrački, nisam od onih koji će podići prašinu, buku, radim mirno bez trzavica. Ne funkcionišem na impulsivnosti, iza mene stoji rad i to je zapravo moje najveće zadovoljstvo.

• Mnogi smatraju da ste u Partizan došli u veoma nezgodnom trenutku. Zvezda je napravila veliki korak ka tituli, Partizan još uvek nije rešio problem sa navijačima, imate puno mladih igrača...

– Naš prvi zadatak je da se što više primaknemo Zvezdi. Kada to ostvarimo pokušaćemo da je napadnemo. Fudbal se igra zbog navijača i naš glavni zadatak je da ih vratimo na stadione. Činjenica je da imamo mlade igrače, i to praktično znači da počinjemo novi – čisti projekat stvaranja novog Partizana. Jer, svi smo ovde zbog Partizana, da sabiramo a ne da oduzimamo.

• Vaša fudbalska filozofija je potpuno jasna: jedna utakmica – jedna pobeda.

– U svaku utakmicu idemo na pobedu. Na početku imamo veoma teške protivnike, ali nadam se uspehu.

• Sa našom mladom fudbalskom reprezentacijom očekuje vas finalni turnir Evropskog prvenstva u Holandiji. Da li će vam to otežati posao u Partizanu?

– Devedeset posto posla u mladoj reprezentaciji je obavljeno. Ostaju nam samo dve prijateljske utakmice i mini pripreme koje ćemo obaviti uoči samog Evropskog prvenstva. I jednom i drugom poslu posvetiću se maksimalno, tako da ne trpi ni mlada reprezentacija a ni moj Partizan.

• Kog igrača bi ste voleli iz mlade reprezentacije da vidite u dresu Partizana?

– To je nezahvalno sada reći. Sve su to odlični mladići, sjajni fudbaleri.

Prve fudbalske korake Miroslav Đukić je napravio u Mačvi iz Šapca odakle je otišao na Banjicu, u "maleni" Rad, a onda je gradio brilijantnu karijeru. Porodica mu je trenutno u Španiji, supruga i dva sina (Vladica 17 i Viktor 15 godina). Obojica govore po četiri strana jezika (španski, engleski, italijanski i francuski).

– Ta odvojenost od porodice mi veoma teško pada. Ali, ovaj put sam ja izabrao i ne kajem se zbog toga. Kad god imamo vremena vidimo se, ali uglavnom komuniciramo preko Interneta. Kad imam slobodno vreme skoknem i do Šapca gde mi žive majka i brat.

• Kakvu saradnju imate sa predsednikom Popovićem?

– Imamo zaista odličan odnos. Radi se o atipičnom predsedniku. Jednom sedmično se vidimo, veoma je prijatan i srdačan i za sada je sve u najboljem redu.

• A kakav odnos imate sa direktorom Nenadom Bjekovićem?

– Dobar. Radimo zajedno, dogovaramo se, planiramo...

• Da li imate pobednika u timu?

– Ima ih. Ono što je najvažnije to je da imamo zdravu konkurenciju, da su svi igrači maksimalno podređeni kolektivu i njegovom uspehu, a svako od njih zna da tražim pobednike.

• Mnogi tvrde da će Partizan u nastavku šampionata igrati model: 4 – 2 – 3 – 1?

– Moramo da izgradimo naš stil igre, a to je igra po bokovima. Tražim punu disciplinu, da svaki pojedinac bude u pravom smislu deo ekipe, da igramo jednostavno, brzo i efikasno.

• Zbog čega Kamerunac Pjer Boja nije dobio pravu šansu?

– Boja pre svega nije bio zainteresovan. Glavom nije bio ovde. Želim igrače koji su sto posto na terenu i ovde. Praktično sam je sebe izbacio iz tima.

• Da li se bojite neuspeha?

– Ne. Neuspeh je kada ne radite, kada se ne organizujete dobro, kada imate probleme, kada imate nezadovoljne igrače. Mirne glave ulazimo u fudbalsku trku, veliki sam optimista. Spremni smo i psihički i fizički.