Spremamo tužbe pred međunarodnim sudovima

Rešavanje pitanja imovine Srbije na Kosovu i Metohiji je godinama gotovo jednako sporno kao i pitanje statusa. Koliko je do danas urađeno na tome?

Nažalost, vrlo malo. Pri tom, mislim kako na imovinu javnih preduzeća i društvenu imovinu, tako i na privatnu svojinu. U periodu kada se međunarodno prisustvo bavilo svojinskim pitanjima, postojala je mogućnost da se reaguje i to se i činilo.

Međutim, posle ishitrenog prenosa nadležnosti na prištinske institucije i naročito posle jednostranog proglašenja nezavisnosti, bukvalno se odvijala otimačina bez definisanja vlasništva, suprotno Rezoluciji 1244 i na direktnu štetu vlasnika, kako fizičkih tako i pravnih lica. Pri tom, mora se postaviti ne samo pitanje svojine, već i ulaganja koja je kroz razne fondove Srbija usmeravala na Kosovo i Metohiju.

Imovina Srbije, poput Telekoma, uništava se naočigled Euleksa, Unmika i Kfora. Kome Srbija uopšte može da se obrati kako bi zaštitila svoju imovinu?

Prva adresa je legitimno međunarodno prisustvo (Euleks i Unmik), koje je, bar u oblasti vladavine prava, sačuvalo određene nadležnosti. Ukoliko tu ne bude rezultata, biće neophodno razmotriti i druge scenarije koji bi podrazumevali zaštitu kako na planu svojinskih prava pojedinaca tako i države. Pitanjima koga ćemo tužiti, na koji način i pred kojim sudovima, bavi se više ministarstava.

U okviru razgovora između Beograda i Prištine šta će biti platforma povodom statusa državne imovine na teritoriji KiM?

Ne želim da nagađam i komentarišem platformu koja još uvek nije definisana.

Dodatni problem su napravile i međunarodne institucije prenosom ovlašćenja na albanske institucije. Kako to pitanje može da bude rešeno?

Bogdanović: Privatizacija na Kosovu i Metohiji započela je 2004. godine iako je Srbija još 2002. godine dobila u pravnoj kancelariji UN u Njujorku pisano tumačenje da Rezolucija 1244 ne daje pravo međunarodnim upraviteljima da privatizuju imovinu Srbije na Kosovu i Metohiji. Zato na čelu Kosovske poverilačke agencije niko nije hteo da se zadrži dugo, čim shvate šta se radi, napuste funkciju, od Edi Berpaka do Marije Fući. Plašim se da će dobar deo ovoga morati da se rešava kroz pravosudne institucije na međunarodnom nivou.

Naime tu se javlja nekoliko pitanja: pitanje odgovornosti za ovakav transfer posle koga je legitimno međunarodno prisustvo realno izgubilo bilo kakvu kontrolu nad procesima, kao i pitanje štete koja je učinjena stvarnim vlasnicima imovine.

Šta učiniti sa privatizacijama koje je sprovodila Kosovska agencija za privatizaciju?

Bogdanović: Nismo često bili zadovoljni načinom na koji je KPA vršila privatizaciju i u doba kada je bila pod mandatom UN i Rezolucijom 1244, a pogotovo sada, posle jednostrano proglašene nezavisnosti. U svakom slučaju ne treba isključiti mogućnost stopiranja ili eventualne revizije određenih procesa privatizacije. Smatram da bi ove privatizacije trebalo da budu predmet pregovora jer bi, u suprotnom, logično bilo da postanu predmet sudskih postupaka.

B. Mitrinović