Ekonomski oporavak s Ahilovom petom

od specijalnog izveštača „Politike”

Vašington, 5. oktobra – Finansijski sektor je i posle tri godine krize i dalje Ahilova peta ekonomskog oporavka, ocenio je juče Hoze Vinjaz, finansijski kancelar Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Na predstavljanju Izveštaja o globalnoj ekonomskoj stabilnosti istakao je da je, bez obzira na poboljšanja koja su napravljena kada je reč o stabilizaciji svetske privrede, rizik i dalje prisutan. „Pred nama je još mnogo nezavršenog posla kako bismo osigurali globalnu finansijsku stabilnost”, kazao je Vinjaz i dodao da su veliki izazovi pred kreatorima ekonomske politike onih zemalja u razvoju čija je zaduženost na visokom nivou. „Šta to na ljubazan način pokušavate da nam kažete”, pitali su novinari.

– Nisam rekao da je javni dug pojedinih zemlja neodrživ, već da je prilično visok. Hoću da kažem da će kreatori ekonomske politike u tim zemljama morati da posegnu za fiskalnim prilagođavanjima na srednji rok. Iako se u zemljama koje su primenile takve strategije političari već suočavaju sa izazovima – kazao je Vinjaz.

Fiskalno prilagođavanje, prevedeno sa diplomatskog ekonomskog jezika u praksi znači značajnije stezanje kaiša i smanjenje troškova, naročito za one zemlje čiji je javni dug visok, pa više nisu u situaciji da finansiraju visoke minuse u budžetu.

„Dozvolite mi da počnem sa dobrim vestima”, poručio je Vinjaz novinarima. Ekonomski oporavak se nastavlja i to snažnije u zemljama u razvoju, nego u razvijenim ekonomijama, dodao je on. Kao ilustraciju naveo je i podatak da su evropske i američke banke poboljšale svoje bilanse za desetinu.

– Nažalost, ima i loših vesti. Uprkos progresu, poverenje u finansijski sistem nije u potpunosti vraćeno. To objašnjava zašto je finansijsko tržište i dalje osetljivo na „neprijatna iznenađenja” i brzo može da se vrati kriznom režimu – konstatovao je Vinjaz.

A zašto je proces oporavka bankarskog sektora i dalje nedovršen posao, ovaj visoki zvaničnik MMF-a objašnjava rečima: „Finansijski sistemi u mnogim zemljama su još ranjivi, a kad bi banke zastale sa finansiranjem, to bi ugrozilo privredni oporavak, ali i onemogućilo mnoge vlade da zaduživanjem pokriju minuse u državnoj kasi”. Ta osetljivost naročito je izražena u evrozoni: „jer, tamošnje banke u narednom periodu moraju da refinansiraju dugove, zbog preobimnog kreditiranja u prošlosti, pošto veliki deo tog duga na naplatu dospeva u naredne dve godine” – objašnjava.

Inače, objavljivanje Izveštaja o globalnoj ekonomskoj stabilnosti po pravilu je samo uvertira pred godišnju Skupštinu Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda koja počinje 8, a završava se 10. oktobra. Sastanci dve važne svetske finansijske institucije, od kojih je jedna zadužena za fiskalnu i monetarnu, a druga za razvojnu politiku, obično se održavaju u Vašingtonu. Svake treće godine predstavnici zemalja članica sastaju se izvan Amerike. Tako je prošle godine skupština održana u Turskoj, dok će za dve godine Egipat biti domaćin ovakvog skupa, jer će skupština biti održana u Kairu. I Beograd je, inače, pre više od tri decenije bio domaćin svetskim finansijskim ekspertima iz MMF-a i Svetske banke. Tim povodom je i izgrađen Centar „Sava”.

U narednih nekoliko dana u Vašingtonu će se sastati nekoliko hiljada ekonomskih eksperata, među njima i guverneri zemalja članica, ali i predstavnici nevladinih organizacija.

A. Nikolić