Partizan s Cibonom i Olimpijom

Rivali našeg prvaka Partizana u B grupi u Evroligi, koju Unija evropskih košarkaških liga (Uleb) priređuje sedmi put, jesu evropski vicešampion i prvak Izraela Makabi iz Tel Aviva, prvak Grčke Panatinaikos, prvak Španije Unikaha, prvak Hrvatske Cibona, prvak Slovenije Olimpija, italijanska Roma i španski Huventud. Prvi utisak trenera "crno-belih" Dušana Vujoševića, koji je s poslovnim direktorom kluba Mlađanom Šilobadom bio na žrebu u Atini, odiše optimizmom.

– Sve tri grupe su ujednačene, a u svakoj je po najmanje dve ekipe s ogromnim budžetima, favorita da postanu evropski prvaci. Lakog protivnika nema. Što se Partizana tiče, smatram da je raspored utakmica mogao da bude povoljniji. Naša ekipa jeste mlada, ali ima iskustvo. Uz odgovarajuće pojačanje na mestu krilnog centra imamo realne šanse da budemo ravnopravan takmac. Nismo bez izgleda da se borimo za peto mesto koje vodi u drugi krug, među 16 najboljih. Bio bi to veliki uspeh i za srpsku košarku, – izjavio je Vujošević koji će šestu godinu uzastopce da predvodi "crno-bele" u najjačem evropskom klupskom takmičenju.

Naš prvak je u prvom kolu gost Rome (25. ili 26. oktobar). U drugom je domaćin Makabiju (1/2. novembar), u trećem ide kod Huventuda (8/9. novembar) pa dočekuje Cibonu (15/16. novembar). Meč petog kola igra u Ljubljani (22/23. novembar), u šestom je domaćin Panatinaikosu (29/30. novembar), a u sedmom ide na megdan Unikahi (6/7. decembar).

Uzvratne utakmice počinju osmim kolom (13/14. decembra). Partizan će do Nove godine da igra još u Tel Avivu (20/21. decembar), a u prvom meču u 2007. biće domaćin Huventudu (3/4. januar), pobedniku Fibine Evrolige prošle godine, koji se za Ulebovo takmičenje izborio kroz špansko prvenstvo.

Igrom sudbine, "crno-beli" će tako da započnu godinu u kojoj se navršava decenija i po od kako su osvojili titulu prvaka Evrope. U dvorani "Abdi Ipekči" u Istanbulu 16. aprila 1992. Aleksandar Đorđević je "trojkom" u poslednjim sekundima kao mačem sasekao Huventudove igrače.

Partizan je lane s dve pobede i 12 poraza bio poslednji u grupi koju su s pravom nazivali "grupom smrti". CSKA se odatle vinuo na evropski tron, prvi put posle 35 godina. Panatinaikosu je završni turnir četvorice izmakao u četvrtfinalu u "majstorici" s Taukeramikom. Real iz Madrida je bio među osam najboljih, a Unikaha je, iako se nije domogla četvrtfinala, prvi put u istoriji postala šampion Španije.

Ove godine ima obavezu više, jer brani i ugled zemlje svetskih prvaka. Naš trener Želimir Obradović više će nego ikad u prethodnih sedam sezona želeti da se s Panatinaikosom popne na presto. Titulu evropskog prvaka mu je doneo 2002 (to je bila njegova peta kruna, po čemu je rekorder među trenerima, s petim timom), ali će "zeleni" dogodine formalno da budu domaćini finalnog turnira u dvorani Oaka (4-6. maj), na stogodišnjicu od osnivanja.

O Makabiju ne treba trošiti reči. Njegove ambicije su uvek najviše, bez obzira što je trener koji mu je doneo tri poslednje titule evropskog prvaka Pini Geršon prešao u Olimpijakos koji želi da se do trona vine na krilima navijača.

Vujoševićev optimizam se temelji na tome što su u grupi Cibona i Olimpija, s kojima će da deli megdane i u Jadranskoj ligi, Roma, kojoj je slabu tačku napipala Zvezda prošle sezone u Ulebovom kupu, i Huventud, koji nije na nivou kao u prvoj polovini devedesetih kada je pod Obradovićevim vođstvom bio i šampion Evrope (1994).

Partizanu za nauk treba da bude sezona 2003/04, u kojoj su se, ruku na srce, protiv njega urotile povrede glavnih igrača. I tada je za rivale imao Cibonu, Olimpiju i Romu, ali je zauzeo pretposlednje mesto. Lošiji su bili samo Rimljani koje je savladao i na njihovom terenu, a to mu je poslednja pobeda u gostima.