Radisavljević: Istražujemo ko je izveo JSO iz Kule

Specijalno tužilaštvo intenzivno, ali u strogoj tajnosti, sprovodi pretkrivični postupak protiv pripadnika rasformirane Jedinice za specijalne operacije koji su organizovali pobunu u novembru 2001. godine, kada je blokiran autoput u Beogradu, potvrdio je „Politici” Miljko Radisavljević, specijalni tužilac.

„Istražujemo događaj kada su pripadnici JSO napustili centar u Kuli, došli u Beograd i napravili blokadu na autoputu. Razgovarali smo o tome ko je doneo odluku o izlasku iz baze. Napravljeni su pomaci, ali bismo istragu omeli ako bismo otkrili ko su izvori naših saznanja. U ovom trenutku ne mogu da navedem ko su osobe protiv kojih vodimo postupak, jer ne želim da prejudiciram odluku”, kazao nam je specijalni tužilac.

Komentarišući izjavu ministra MUP-a Ivice Dačića koji je juče izjavio da nije upoznat o pretkrivičnom postupku političke pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića, Radisavljević navodi da u ovoj fazi postupak vodi tužilaštvo.

„Pretkrivičnim postupkom rukovodi Specijalno tužilaštvo, ali će pripadnici MUP-a biti uključeni ukoliko to bude bilo potrebno”, objasnio je tužilac Radisavljević.

Prema saznanjima „Politike”, bivši komandant „crvenih beretki” Milorad Ulemek Legija, u to vreme penzionisani pukovnik MUP-a, kao čovek iz senke rukovodio je pobunom jedinice u kojoj je uživao neverovatan ugled. O tome je bilo reči i na suđenju, a na Ulemeka ukazuju i osobe koje tužilaštvo saslušava u novom postupku. Sagovornici „Politike” kažu da su tužilaštvu izvesne informacije dali Miloš Simović i Sretko Kalinić, ali da se dokazi prikupljaju i iz drugih izvora.

Iako je formalno na mestu komandanta bio Duško Maričić, prvi čovek jedinice i dalje je bio Ulemek. Na mestu Maričićevog zamenika bio je Zvezdan Jovanović, koji je kasnije osuđen kao čovek koji je pucao u Đinđića.

Komanda i pripadnici JSO koji su do tada strogo vodili računa da se ne pojavljuju u medijima, na autoputu su snimljeni kamerama, a javnosti su se obraćali saopštenjima u kojima su naveli da je razlog protesta to što su bili izmanipulisani lažnom naredbom o hapšenju kriminalaca, a zapravo se radilo o haškim optuženicima braći Banović.

Na dan 12. novembra 2001. godine, kada je JSO držala pod blokadom deo autoputa u Beogradu, u Palati pravde bilo je zakazano saslušavanje Ulemeka po privatnoj tužbi advokata porodica četvorice poginulih u insceniranoj saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali. Iako je Ulemek na saslušanje došao kasno popodne sa slobode, bilo je neizvesno da li će mu istražni sudija te večeri odrediti pritvor. U prvoj izjavi koju je ikada dao medijima, Ulemek je novinarima u Palati pravde rekao da podržava protest JSO zbog „lažnog naređenja u slučaju braće Banović”.

Mnogi smatraju da je upravo saslušanje Ulemeka i mogućnost da mu bude određen pritvor bio pravi razlog pobune JSO, elitne jedinice MUP-a kojoj nijedna druga formacija nije mogla ili nije htela da se suprotstavi. O tome svedoči i činjenica da su se iste večeri, pošto je Ulemek slobodno izašao iz Palate pravde, „beretke” povukle sa „Gazele”.

JSO je tada tražila smenu ministra policije Dušana Mihajlovića, donošenje zakona o saradnji sa Hagom, kao i to da jedinica bude stavljena pod komandu premijera. Taj zahtev nije prihvaćen ali je vlada Zorana Đinđića kapitulirala pred zahtevom jedinice za smenom Gorana Petrovića, tadašnjeg načelnika Resora državne bezbednosti, i njegovog zamenika Zorana Mijatovića, u čijem je sastavu funkcionisala JSO.

Umesto njih dvojice, na rukovodeća mesta u tajnoj policiji dovedeni su Andreja Savić i stari poznanik Ulemeka Milorad Bracanović. To je, po oceni advokata Srđe Popovića, koji je zajedno sa kolegom Radivojem Paunovićem tražio proširenje optužnice i na pobunu, bio zapravo uvod u atentat na Đinđića. Premijer je tada izgubio bitku sa organizovanim kriminalom, ocenili su njegovi saradnici na suđenju.

O tome da je Ulemek stajao iza pobune JSO, govorio je i svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi na suđenju. On je kazao da je Ulemek odlazio u Kulu, u bazu JSO, a da je Dušan Spasojević govorio: „Ovo može da reši samo Koštunica”. Objasnio je da je šef „zemunaca” tu rečenicu izgovorio u telefonskom razgovoru sa Nenadom Opačićem, vođom veterničkog narkoklana, znajući da policija obojici prisluškuje telefon. Cilj je bio da onaj ko sluša taj razgovor pomisli da Vojislav Koštunica, u to vreme predsednik SRJ, podržava JSO, da bi bio napravljen razdor između DS i DSS.

Dorotea Čarnić