Otrovni mulj nije stigao

Bezdan – Prljavozelena voda Dunava kao da je potpuno mirna bez pokreta uz obale moćne reke. Tek u daljini, tamo gde se u krivini razdvaja praveći mesta rečnom ostrvu, blesne talas na oktobarskom suncu.

Milan Žikić, saradnik Republičkog hidrometeorološkog zavoda nagnut preko stranice barže u kofu na dugom užetu uzima vodu, ispira je, i potom vadi još jednu kofu vode. Njegova koleginica Elma Oreb odmah izdvaja određenu količinu u posebnu malu flašu, na ovom uzorku ispitivaće se prisustvo teških metala, ali u laboratoriji zavoda u Beogradu gde svaki dan nose uzorke. U vodu izvađenu iz Dunava Elma zaranja nekoliko mernih instrumenata. Sve što čini pažljivo beleže kolege iz belgijske televizije jer ono što će pokazati instrumenti na „nultom” punktu, odnosno na mestu ulaska Dunava u Srbiju, biće prvi znak da li se zagađenje reke iz Mađarske proširilo evropskom rekom pa nije ni čudno veliko interesovanje medija.

Pošto je u Mađarskoj, kod sela Kolontar prošlog utorka popustio rezervoar za odlaganje otrovnog crvenog mulja koji nastaje u preradi aluminijuma, postoji opasnost da, pošto je dospeo do reke Rabe, stigne i u Dunav trujući čitav njegov nizvodni tok. Odgovor na pitanje da li će akcident koji se dogodio 350 kilometara daleko od naše granice ugroziti, i u kojoj meri, reku i njene obale i u našoj zemlji, jedino se može dobiti ovde.

Elma očitava vrednosti sa instrumenata i odmah ih unose u zapisnik: ph vrednost vode je 8,21, provodljivost 509 mikrosimensa, prisustvo rastvorenog kiseonika je 9,30. Ovo su uobičajene vrednosti i juče na Dunavu kod Bezdana nije bilo znakova da je otrovni mulj dospeo do naše zemlje. Branislav Gavrić, pomoćnik direktora za kontrolu životne sredine u RHMZ, kaže nam da su analize od petka uveče dale veoma slične rezultate, i da je kiselost vode stabilna, da se posebno kontroliše provodljivost čije povećane vrednosti ukazuju na prisustvo teških metala, ali da do sada nije primećeno ništa što bi ukazivalo da se proširilo trovanje iz Mađarske.

Stručnjaci objašnjavaju da će se toksični crveni mulj u stvari „prikrasti”, on neće biti vidljiv na površini reke, već postoji verovatnoća da će ga reka svojim tokom „spirati” i tako u mulju, u dnu reke donositi i na našu stranu. To će prvi osetiti sitni organizmi u mulju, a posredno i riblji fond. Zbog toga se, paralelno sa analizama vode rade i biološke analize. Ono što je dobro u ovoj situaciji jeste da je Dunav trenutno usporen sa relativno višim vodostajem.

Zaposleni u RHMZ, jedinoj instituciji koja je u ovom slučaju nadležna za kontrolu kvaliteta voda, nastavljaju svakih nekoliko časova da uzimaju uzorke vode i mulja i to u samoj pograničnoj zoni.

I dok svi očekuju da li će toksični talas Dunavom stići i do naše granice, meštani u omiljenom bezdanskom izletištu Baračka spokojno pecaju na obali. Jelena Bogdan u društvu Ane Janković redovno dolazi ovde da peca.

– Ovde ima svih vrsta ribe. Slušala sam i mađarskog i našeg predsednika kada su rekli da je bezbedno i da se otrov neće širiti. Uostalom, reka sve pokaže. Pogledajte ono zeleno na površini tamo, to su ostaci trske koju su Mađari kosili, a voda je donela nama.

I Josip Gubica sa sedmogodišnjim unukom Vladom peca na ulazu u Velikog bačkog kanala u Dunav. Prvi komšija Lale je pokušao da se našali s njima da u jednoj uvali ima mrtve ribe iz Mađarske, ali svi pecaroši su odmah iskusno rekli da će pre biti da je to neko noćas „radio strujom”. Očigledno, ljude uz reku mogućnost dolaska toksičnog talasa nije uplašila jer su uvereni da će Dunav brzo sam pokazati da li u njemu ima otrova.

Aleksandra Isakov