Biseri

Biser je od najstarijih vremena veoma omiljen i cenjen ukras, simbol stvaralačkog, ženskog, univerzalnog. Kod starih Grka biser je bio amblem ljubavi i braka, oni su njegovo poreklo povezivali sa rođenjem boginje Afrodite (morska pena i otvorena školjka), dok je Homer u „Odiseji” napisao da su biseri – suze bogova. Posedovanje bisera bilo je simbol magičnog dara prirode i vlasniku je donosilo društveni status, značilo novi život, zdravlje i mladost. Egipatska kraljica Kleopatra imala je čudan običaj: rastvarala je bisere u vinu i to pila kao nektar zdravlja. Po uzoru na nju, plemići starog Rima takmičili su se u tome ko će da popije skuplji biser!!

U persijskoj književnosti biser je simbolizovao lepu misao, a izraz „nizati bisere” značio je sastavljati stihove. Pored svoje simboličke vrednosti, biser je imao i upotrebnu vrednost u pravom smislu te reči: korišćen je u medicini za lečenje padavice, slaboumnosti i melanholije. U modernoj indijskoj medicini prah od bisera se i danas koristi za okrepljenje i kao afrodizijak.

Ali, šta je zapravo – biser?

Biser je organskog porekla i predstavlja izlučevinu morskih školjki – bisernica. One žive u toplim morima, a najviše ih ima u Persijskom zalivu, u Crvenom moru, duž obala centralne Amerike, u severnoj Australiji i na pacifičkim ostrvima. Tvrdoća bisera po Mosovoj skali iznosi od četiri do pet, što biseru obezbeđuje solidnu trajnost.

Veličina bisera kreće se od najsitnijih zrnaca koja mogu biti manja i od glave čiode pa sve do veličine golubijeg jajeta. Biseri poseduju poseban sjaj a njihova boja varira od srebrnastobele, zlatnožute i ružičaste do zelenkaste, plavičaste i sivocrne. Biseri mogu biti različitog oblika, loptastog, kruškastog, nepravilnog.

Ipak, biseri nisu večni. Posle određenog vremena počinju da se raspadaju, gube sjaj, postaju mat i dobijaju pukotine. U prvobitnom stanju mogu se održati 100–200 godina, a najlepši izgled imaju oni stari nekoliko decenija.

Tokom 18. veka, otkriće dijamanata u Brazilu podstaklo je povećano interesovanje za bisere u cilju kreiranja nakita. To je bio vek pompe i raskoši koja se ogledala ne samo u arhitekturi i dekorativnim umetnostima, već i u načinu odevanja i ukrašavanja. To je vreme kada je ženska odeća dostigla neverovatnu složenost – u modi su bile krinoline, uzani korseti i duboki dekoltei. Omiljeni nakit bile su minđuše – njihov centralni deo bio je u obliku pahuljice na kojoj su visila tri dragulja u obliku kapljica. Sjajne primere ovakvog nakita možemo videti na portretima koje je izradio čuveni slikar epohe neoklasicizma Antoan Rafael Mengs (1728–1779); to su portreti Marije Amalije, žene Karlosa Trećeg, španskog kralja, i infantkinje Marije. Ove minuciozno izrađene minđuše zahtevale su izuzetnu spretnost i strpljenje pri izradi – u ovakav nakit umetani su sićušni biseri, jedan po jedan, tako da formiraju ruže, kapljice, spirale, pahulje...

U to vreme minđuše od bisera bile su veoma popularne – nosile su se prilikom venčanja i krštenja, jer se verovalo da biser daje neverovatnu vitalnost onome ko ga nosi i da doprinosi bračnoj sreći.

Interesovanje za bisere ponovo je oživelo krajem 19. veka, sa komercijalnom proizvodnjom veštačkih bisera koju je razvio Japanac Kokiki Mikimoto.

-----------------------------------------------------------

Pravila nošenja

Pod standardnom bisernom ogrlicom smatra se ona koja je dugačka 40 santimetara, ali, zbog vizuelnog efekta, ogrlica se često niže kao dvostruka ili trostruka. Postojala su i modna pravila: plavuše treba da nose ružičaste bisere, a crnke bele. Tamna odeća u kombinaciji sa belim biserima bila je jedan od najboljih dokaza dobrog ukusa. Bisere treba nositi na otkrivenim delovima tela, direktno na koži.

Zaključak: biser je otelotvorenje kosmičkog jedinstva mnogostrukog, spoj odvojenih elemenata bića u jedinstvo jedne osobe, kao i duhovna veza dvaju bića. Onaj ko traga za biserom, traga za najuzvišenijim, za samom suštinom zakopanom u dubini bića, skrivenom u sebi.

Mnogobrojni umetnici inspirisani lepotom i magijom bisera stvarali su blistave kreacije od mode preko nakita do umetničke fotografije. Bisere su volele da nose dame od stila kakve su bile Koko Šanel, vojvotkinja od Vindzora i mnoge druge.