AIK najprometniji, Imlek na dvogodišnjem maksimumu

Protekle sedmice zabeležen je prilično dobar berzanski promet, skoro dvostruko veći od ovogodišnjeg proseka. Ukupna realizacija iznosila je 6,6 miliona evra zahvaljujući, pre svega, pojačanoj aktivnosti investitora na bankarskim hartijama. Indeks najlikvidnijih akcija, Beleks 15, oslabio je skoro dva procenta na 606,6 poena, dok se poslednjeg trgovačkog dana spuštao na nivo godišnjeg minimuma.

Najprometnija hartija bila je niška AIK banka (AIKB) koja je zabeležila realizaciju od 265,7 miliona dinara i to, pre svega, zahvaljujući dvema velikim transakcijama u kojima su na strani kupovine dominirali strani investicioni fondovi. Najveći deo prometa ostvaren je u rasponu 2.750–2.770 dinara u dve velike transakcije u kojima je realizovano više od jedan odsto akcija ove banke, koja je posle dužeg vremena vratila nivoe prometa kojima je zaslužila epitet najlikvidnije hartije domaćeg tržišta akcija. Odličan promet od 102,7 miliona dinara zabeležila je beogradska Univerzal banka (UNBN) zahvaljujući transakciji od petka kada je 3,8 odsto akcija ove bankarske ustanove po ceni od 4.800 dinara kupila upravo AIK banka. Na strani prodaje bila je kompanija „Dorćol inženjering”, čiji je vlasnik u nekoliko navrata isticao da se njegova velika imovina u akcijama nalazi pod bankarskim zalogama. Univerzal banka proteklih meseci tavori blizu istorijski najniže vrednosti sa prilično niskim prometom dok je u vreme berzanske euforije u proleće 2007. godine stizala i do nivoa od 50.900 dinara. U sedmici u kojoj je donela odluku da svoje aktivnosti proširi na tržište Republike Srpske, Agrobanka (AGBN) je oslabila dodatna dva procenta, okončavši nedelju na nivou od 6.917 dinara. Iako je bilo najava da će se najveći portfeljni investitori, koji su akcionari Agrobanke, ozbiljnije suprotstaviti menadžmentu nezadovoljni dosadašnjom poslovnom politikom, ipak su se zadovoljili dodatnim mestom u upravi ove banke dok je većina članova skupštine glasala za ekspanziju u RS, uključujući i predstavnike države.

Akcije Naftne industrije Srbije (NIIS) protekle sedmice zabeležile su promet od 95 miliona dinara uz snažan pritisak na strani tražnje koji je rezultirao rastom cene četiri od pet trgovačkih dana. Akcije ove naftne kompanije porasle su 1,7 odsto okončavši nedelju na nivou od 473 dinara, dok su tokom sedmice stizale i do kote od 480 dinara. Najprijatnije iznenađenje u trgovačkoj nedelji bio je beogradski „Imlek” (IMLK) koji se domogao nivoa od 2.000 dinara, prvi put od otpočinjanja svetske krize u septembru 2008. godine. Akcije najveće domaće mlekare ostvarile su promet od 55,4 miliona dinara, uz konstantno jačanje tražnje tokom proteklih nekoliko sedmica. Ova mlekara, nastala ujedinjenjem Imleka, Zemunske i Novosadske mlekare, kao i zaječarskog Impaza, na ceni od 2.000 dinara vredi 18,2 milijarde dinara (171,7 miliona evra) i posle NIS-a predstavlja najveću kompaniju iz realnog sektora na Berzi. Premda je u javnosti ova mlekara etiketirana kao glavni krivac za krizu na tržištu mleka, u očekivanju njenog preuzimanja, na Beogradskoj berzi joj prilično cvetaju ruže i od početka godine beleži pozitivan prinos od 30 odsto. Najveći domaći građevinar „Energoprojekt” (ENHL) imao je slabu nedelju uz kontinuirano slabljenje vrednosti do nivoa od 943 dinara. Bečejski „Sojaprotein” (SJPT) zabeležio je prilično skroman promet, oslabivši nepunih tri odsto, na 655 dinara.

Nenad Gujaničić, Sinteza Invest grupa

-----------------------------------------------------------

Obveznice

Obveznice stare devizne štednje zabeležile su prilično dobar promet od 0,85 miliona evra. Prinosi na ovim dužničkih hartijama nominovanim u evrima kretali su se uglavnom u rasponu 3,3–3,4 odsto, slično kao i protekle sedmice. Glavni razlog ovako niskih prinosa je i dalje siromašno domaće tržište kapitala koje osim ovih hartija još uvek ne može da ponudi drugi kvalitetan dužnički finansijski instrument.

-----------------------------------------------------------

Trezorski zapisi i trezorske note

Protekle sedmice održane su dve aukcije državnih trezorskih zapisa. Tromesečne dužničke hartije države, nominalne vrednosti pet milijardi dinara, realizovane su sa uspešnošću od 74,3 odsto uz diskontnu stopu od 11,2 odsto. Tri milijarde godišnjih trezorskih zapisa prodato je s polovičnom uspešnošću dok je diskontna stopa iznosila 13 odsto. Državni zvaničnici nedavno su objavili da će se država zadužiti kod komercijalnih banaka u iznosu od 250 miliona evra kako bi se finansirao budžetski deficit, a ovom scenariju u velikoj meri je doprinela i prodaja državnih trezorskih zapisa koja u poslednjih nekoliko meseci beleži prilično slabo interesovanje investitora.

-----------------------------------------------------------

Vesti sa berze

Dijamant prinudno otkupljuje akcije Kikindskog mlina

Pošto je nedavno uspešno okončao ponudu za preuzimanje akcija „Kikindskog mlina”, zrenjaninski „Dijamant” je objavio da će prinudno otkupiti preostalih 1,4 odsto akcija manjinskih akcionara koji nisu prihvatili uslove ponude. Po ceni iz javne ponude od 30.002 dinara, „Dijamant” će u roku od 15 dana od dana objavljivanja namere otkupiti preostale akcije posle čega će jedini akcionari ove kompanije ostati „Dijamant” i povezno lice „Frikom” koje takođe posluje pod kontrolom „Agrokora”. „Kikindski mlin” se bavi skladištenjem, čuvanjem i preradom žita a u protekloj godini zabeležio je poslovne prihode u visini od 1,4 milijarde dinara dok je neto dobit iznosila 1,3 miliona dinara. Na transakcionoj ceni preuzimanja, tržišna kapitalizacija ove kompanije iznosi 982,8 miliona dinara (9,3 miliona evra).

Otkazano ročište za „Progresov” dug

Ponovo je, šesti put do sada, na sudu u Beogradu odloženo ročište o nagodbi kojom bi bilo deblokirano oko 55,5 miliona dolara predratnog iračkog duga, jer se u postupak umešala zenička Željezara kao zainteresovana strana. Naplaćeni irački dug pre dve godine je blokiran tužbom trgovačke kompanije „Progres”, koja je tražila da od ovog duga budu isplaćena potraživanja koja imaju od četiri firme iz Federacije BiH, između ostalih i Željezare. Ova kompanija se umešala u postupak i oglasila da nema nikakvih dugova prema „Progresu”, dok je beogradska firma tražila dodatni rok da se izjasni o ovome, te je ročište odloženo za 29. oktobar. Prema očekivanoj nagodbi, beogradskom „Progresu” bi bilo isplaćeno 15,6 miliona dolara dok bi ostatak od oko 40 miliona dolara pripalo firmama iz Federacije.

Dobit „Goše Montaže” u prvoj polovini godine 133 miliona dinara

Montažno preduzeće „Goša Montaža” održalo je vanrednu skupštinu akcionara na kojoj je usvojen novi osnivački akt Društva umesto dosadašnjeg statuta, a takođe su prezentovani i usvojeni finansijski rezultati kompanije za prvih šest meseci tekuće godine. Ovo preduzeće iz Velike Plane koje posluje pod kontrolom menadžera i radnika ostvarilo je ukupan prihod od 714,7 miliona dinara dok je dobit pre oporezivanja u prvoj polovini godine iznosila 133 miliona dinara. U protekloj godini „Goša Montaža” je ostvarila rekordne poslovne rezultate u svojoj istoriji: prihodi su iznosili 1,34 milijarde dinara dok je ostvarena neto dobit od 263,8 miliona dinara. Odlukom skupštine akcionara, proletos je kompanija iz prošlogodišnje dobiti isplatila bruto dividendu u iznosu od 650 dinara po akciji odnosno akcionarima je raspoređeno 1,6 miliona evra.

Rečnik akcionarstva

Prioritetne akcije

Akcionarsko društvo osim redovnih (običnih) može emitovati i prioritetne (povlašćene) akcije koje predstavljaju hartije od vrednosti koje ne nose pravo upravljanja, osim u specijalnim slučajevima. Vlasnicima prioritetnih akcija se obično garantuje fiksna dividenda i sve dok ona ne bude isplaćena, vlasnici običnih akcija ne mogu uživati istu vrstu prihoda koji je u njihovom slučaju varijabilan i negarantovan. Vlasnici prioritetnih akcija mogu imati i pravo pretvaranja tih akcija u obične, pod uslovima utvrđenim osnivačkim aktom korporacije. U slučaju da kompanija zapadne u poteškoće i dođe do njene likvidacije, vlasnici prioritetnih akcija su u prednosti u isplati iz likvidacione mase u odnosu na vlasnike redovnih akcija, ali i dalje tek pošto se isplate poverioci. Povlašćene akcije ulagači često sagledavaju kao mešavinu dužničkih i vlasničkih hartija, svojevrstan miks između obveznica i običnih akcija.

Dobitnik nedelje

Vrbaska industrija mesa „Karneks” porasla je 14 odsto protekle sedmice, stigavši do nivoa od 1.300 dinara. Uprkos ovom rastu, „Karneks” beleži minus od početka godine od nepunih četiri odsto dok je poslednjih nekoliko meseci neznatno intenzivirana aktivnost na ovoj hartiji pošto su se javile spekulacije u vezi s preuzimanjem ove kompanije. Većinski vlasnik „Karneksa” je društvo za upravljanje investicionim fondovima „Ašhmor” iz Londona koje je preuzelo ovu kompaniju 2006. godine, kupivši je prethodno od rusko-kanadskog investicionog fonda „Midland”. U medijima su se nedavno pojavile glasine oko nove preprodaje ove firme, ali je hrvatski „Agrokor”, koji je spominjan kao novi vlasnik, demantovao ove navode.

Gubitnik nedelje

Beogradska Komercijalna banka pala je poslednjeg trgovačkog dana na 24.831 dinara, što predstavlja najnižu vrednost ove hartije u poslednjih 16 meseci. Ova bankarska hartija beleži priličnu nelikvidnost u proteklom periodu te je prethodne nedelje registrovala minus od 8,1 odsto, sa svega dve akcije u prometu. Glavni razlog slabe likvidnosti na berzi ove druge po veličini banke u Srbiji jeste njena visoka vrednost u apsolutnim brojevima, kao i mala količina hartija slobodnih za trgovanje (država i EBRD drže preko 75 odsto običnih akcija banke). Takođe, početkom godine, izvršena je dokapitalizacija ove banke od strane međunarodnih finansijskih institucija, u kojoj su postojeći akcionari bili uskraćeni za pravo preče kupovine.