Osrednji kvalitet mlečnih proizvoda

Stanovnici prestonice uglavnom kupuju mlečne proizvode dobrog kvaliteta, pokazalo je ispitivanje i ocenjivanje tržišta, koje je u saradnji sa Privrednom komorom Beograda sproveo Pokret za zaštitu potrošača.

Mikrobiološke i hemijske analize obavljene su u laboratorijama Fakulteta veterinarske medicine, a rezultati su pokazali su da su svi uzorci mikrobiološki ispravni.

– Kupljeno je 33 uzorka proizvoda od mleka i pavlake, od čega 12 uzoraka jogurta, osam kiselog mleka, devet pavlake, dva probiotska proizvoda i dva kefira – kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

Prosečna ocena svih ovih proizvoda je trojka, odnosno nalaze se u zoni dobrog kvaliteta.

– Jogurti su, prema našim kriterijumima, vrlo dobrog kvaliteta, a kiselo mleko i pavlaka zadovoljavajućeg. Probiotski proizvodi su u zoni odličnog kvaliteta – ističe Bogosavljević.

Najbolju ocenu dobio je jogurt mlekare „Granice” sa 2,8 odsto mlečne masti, a ekstra kvaliteta je i kiselo mleko „dukat”, proizvođača „Somboled”. Od kiselih pavlaka ocenu ekstrakvaliteta dobili su „Imlekova” „moja kravica”, pavlaka kragujevačkog proizvođača „Kuč” i pavlaka mlekare „Šabac”. Među probiotskim proizvodima na vrhu liste, prema ocenama Pokreta potrošača, jeste „balans” proizvođača „Imlek” i kefir uvezen iz Nemačke.

U organizacijama za zaštitu potrošača, ali i u nadležnim inspekcijama upozoravaju da su osim proizvođača, za kvalitet mlečnih proizvoda odgovorni i trgovci, koji moraju da ih skladište i nude kupcima na odgovarajući način.

Za kvalitet i zdravstvenu ispravnost prerađevina od mleka najbitnije je, u toku prevoza, prijema, skladištenja i prodaje, očuvati takozvani hladni lanac.

– Vozila koja prevoze mlečne proizvode moraju da budu opremljena uređajem za praćenje temperature (termo king). Na prijemu proveravamo da li je u vozilu poštovan temperaturni režim i tek onda skladištimo robu. Ovi proizvodi se čuvaju u specijalnim komorama u kojima je temperatura od 0 do 4 stepena Celzijusovih – kažu u „Delta maksiju”, dodajući da prilikom skladištenja i prodaje ovih proizvoda poštuju takozvani princip FIFO (first in first out), odnosno – šta prvo uđe, prvo izlazi. Tako mlečni proizvodi ne stoje dugo u magacinima.(/slika2)

Pošto je reč o namirnicama životinjskog porekla, bezbednost proverava Veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede.

– Kvalitet se kontroliše u proizvodnji i sve što nije ispravno ne može da dospe na tržište. Osim toga, bezbednost hrane proverava se i prilikom uvoza. Kontroliše se dokumentacija svake pošiljke, a potom se uzimaju uzorci za laboratorijsko ispitivanje. Ukoliko je sve u redu, pošiljka se pušta u promet – objašnjava Sanja Čelebićanin, načelnica Veterinarske inspekcije.

Ona upućuje savet potrošačima da sve proizvode kupuju u objektima koji imaju rashladne vitrine i da čitaju deklaracije. Na ličnoj karti proizvoda pročitaće na kojoj bi temperaturi valjalo da ga čuvaju, kao i rok upotrebe.

U Pokretu za zaštitu potrošača kažu i da se cenovnici prerađevina od mleka drastično razlikuju. Razlika u ceni najskupljeg i najjeftinijeg jogurta u litarskom pakovanju je 15 dinara, što je oko 20 odsto.

S. Despotović