Klinton i Ešton: Podudarnost gledišta o Balkanu

BRISEL – Državna sekretarka SAD Hilari Klinton i visoka predstavnica EU Ketrin Ešton su istakle podudarnost gledišta o razvoju na Balkanu, uz ocenu da je u tom regionu vidljiv napredak u reformama i evroatlantskoj integraciji, ali da još dosta treba da se učini.

To je agenciji Beta prenela portparolka visoke predstavnice, Maja Kocijančič.

Prema njenim rečima, u opsežnoj razmeni mišljenja američke državne sekretarke i visoke predstavnice EU podržan je i dijalog Prištine i Beograda o pitanju Kosova. Hilari Klinton i Ketrin Ešton su takođe izrazile rešenost SAD i EU da zajedno rade na daljem napretku BiH ka ostvarenju težnji te zemlje za uključivanje u evroatlantske strukture.

Istovremeno su evropski diplomatski izvori agenciji Beta rekli da su Hilari Klinton i Ketrin Ešton razmenile mišljenja i o nastojanjima SAD i EU da se unapredi evropska perspektiva Srbije.

Prema tim izvorima jedan od zaključaka bio je da su stavovi Vašingtona i evropske dvadesetsedmorice jasni, a to je da to treba podržati, ali je ocenjeno i da odluka Saveta ministara EU o traženju mišljenja od Evropske komisije o spremnosti Srbije za kandidaturu treba da bude donesena zajednički od svih 27 članica.

Kako su agenciji Beta preneli belgijski izvori, Belgija u svojstvu predsedavjućeg EU na visokom nivou snažno radi na tome da se za pitanje daljih koraka Srbije ka članstvu u EU nađe dobar i konstruktivan rezultat na sastanku Saveta ministara EU u Luksemburgu 25. oktobra. To je agenciji Beta preneo portparol šefa belgijske diplomatije, Bart Urvi.

Istovremeno, u diplomatskim izvorima u Briselu Beti je, međutim, rečeno da se još radi na tome da se nađe dogovor sa holandskim parlamentom i vladom za zajedničko kompromisno rešenje oko pitanja daljih koraka Srbije ka članstvu u EU.

Na pitanje da li će se na Savetu ministara EU 25. oktobra odlučivati jednoglasno, što bi značilo da se nalog Komisiji za mišljenje o srpskoj kandidaturi smatra političkim pitanjem, ili će to biti podvedeno pod tehničko pitanje o kojem se odlučuje većinom, odgovor je glasio da pravo objašnjenje izgleda stoji u samom tekstu rezolucije holandskog parlamenta.

Suštinska ocena je i da vladajuće političke snage u Hagu žele da se zajedno sa ostalih 26 zemalja dođe do za sve prihvatljivog rešenja.

U raspravi u holandskom parlamentu odlazeći ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen juče je rekao da bi odluka da kandidatura Srbije bude uzeta u razmatranje bila prihvatljiva za Holandiju samo ukoliko kao „politička” bude doneta uz saglasnost svih članica, te ukoliko bi zadržala saradnju s Tribunalom kao snažan uslov za svaki budući korak, predočio je Ferhagen.

U slučaju da kandidatura Srbije na zasedanju u Luksemburgu, odlukom većine, bude prosleđena Evropskoj komisiji, Holandija će insistirati da napredak Beograda u proceduri bude „maksimalno uslovljen” okončanjem saradnje sa Sudom u Hagu.

Za svaki dalji korak biće potrebna saglasnost svih zemalja EU, a Holandija će uživati pravo veta, podsetio je šef holandske diplomatije.

Beta