Dobrodošla provodadžika

Otkad je televizije – svet je veliko selo. Sve mu dođe preko plota pa može lepo da se vidi. Zgodno je za ogovaranje ili za oponašanje. Podstiče zavist ili samozadovoljstvo. Izaziva neprijateljstvo ili simpatije...

Tako stvoren zajednički prostor televizija i ujednačuje, uniformiše ga. Stoga nije lako razlučiti šta je gde stvoreno a šta uvezeno, šta je lokalno a šta globalno, šta je original a šta replika.

Kad ovamo stigne TV signal sa evropskih uporednika i meridijana, slika namah deluje poznato. Baš ovih dana u pobuni protiv nekih odluka svojih vlasti demonstranti u Atini i u Parizu pribegavaju nasilju. Policija ih rasteruje šmrkovima i suzavcem. Pri tom se rušenje. paljenje, udaranje... podrazumevaju. Iz Češke i Rusije izveštavalo se nedavno o napadima skinhedsa na Rome. Podsećanja na prve parade ponosa po Evropi pokazuju da su ih protivnici fizički napadali. Rodonačelnici divljačnih falangi koje šire strah i trepet unaokolo bili su britanski fudbalski navijači.

Pa što da se ovde za pobrojanim zaostaje?!

Gorku šalu na stranu.

U tom velikom svetu ima i mnogo dobrih stvari i primera za ugled. Ali ima toga i u našem malom selu, odnosno u selima Srbije. Tamošnjem životu mirnom i radinom, ljudima časnim i plemenitim, dražima i mukama njihovih dana (i noći) televizije još dobrano ruralne Srbije vrlo se malo bave. Otud je nova serije Prve mnogo više od još jednog rijalitija i sušta suprotnost izveštačenoj i uprostačenoj verziji seoske svakodnevice u prokaženoj „Farmi”.

Glavni cilj serije „Oženi se, domaćine” jeste da pomogne već vremešnim poljoprivrednicima da steknu ženu i zasnuju porodicu, da svojoj duši nađu saputnicu, svojoj kući gazdaricu, te svom imanju naslednike. Ali daleko od toga da je u pitanju puko televizijsko provodadžisanje. Reč je o prorgamu punom dokumentarizma koji otkriva i prikazuje nepatvorene slike stvarnosti, krajeve, ljude, zanimanja, poslove, socijalne, privredne, kulturne prilike. Zahvaljujući jednostavnosti, iskrenosti i srdačnosti u ophođenju, prirodnosti u ponašanju glumice-voditeljke Tijane Čurović, tako u susretima s njom deluju i njeni sagovornici iz Pranjana, Bajmoka, Kušića...

Time se ovaj program pridružuje onoj grupi smislenih, društveno korisnih i emotivno bogatih rijalitija u kojoj su već serije „Vreme je za bebe” i „48 sati svadba”. Šta više i šta bolje može da se učini za Srbiju ophrvanu egzistencijalnom nesigurnošću, ugroženu vrednosnom dezorijentacijom, izmučenu tranzicionim gubicima, pritisnutu belom kugom nego da se pojedinci hrabre na ljubav, brak, rađanje, porodičnu slogu kao ono za šta čovek može i mora da se izbori sam.

 Onda će se i država osećati obaveznijom da za njega učini to za šta je odgovorna.