Ko hoće brzu uslugu plaća dvostruko

Zrenjanin – Promene u evidentiranju vlasništva nad nepokretnostima i selidba ovog posla iz sudova u Republički geodetski zavod donele su mnogo posla. Po gradovima i opštinama se osnivaju katastri nepokretnosti, što je veliki posao praćen gužvama i gunđanjem građana pred šalterima.

Krenula je i priča da u pomenutoj službi u Zrenjaninu jedna pravnica radi iako se penzionisala, a istovremeno na birou za nezaposlene posao traži 37 pravnika. A građani se bune što na šalterima katastra neki plate i idu preko reda, dok sirotinja mora da čeka u nedogled.

Erika Vaštag, načelnik zrenjaninske Službe za katastar i nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda, kaže da je u toku osnivanje katastra nepokretnosti za područje grada Zrenjanina i po seoskim mesnim zajednicama. Rok za okončanje ovog posla je 1. decembar 2011. godine.

– To podrazumeva da se praktično svi poslovi iz ove oblasti održavanja katastra nepokretnosti sele u našu službu. Izrada katastra nepokretnosti u gradovima Republike Srbije finansira se iz sredstava Svetske banke. Kada je reč o imenovanju predsednika komisija, poslednju reč ima Zavod. Koleginica koja je otišla u penziju ostala je na mestu predsednika jedne od komisija na insistiranje iz Zavoda, a i mi podržavamo tu odluku. Ona dobro radi taj veliki posao a mi ne možemo da nađemo drugo rešenje. Pošto se radi o privremenom poslu, predsednik komisije se postavlja na određeno vreme, to nije stalno radno mesto, već se s njim sklapa privremeni ugovor o delu. Po zadatim uslovima za predsednika nije dovoljno da je samo pravnik po struci, već mora da ima pravosudni ispit i određeno radno iskustvo. Do sada nismo našli diplomiranog pravnika koji ispunjava te uslove i hoće da radi na određeno vreme. Bilo je pokušaja onih koji su ispunjavali uslove, ali čim im iskrsne dugoročnije radno mesto oni odlaze – kaže Erika Vaštag.

Ona navodi da se u Službi za katastar i nepokretnosti mnogo radi jer se ovde prenose poslovi koji su do sada obavljani u sudu i drugim državnim institucijama pa i broj predmeta naglo raste. Do kraja septembra ove godine ih je bilo 28.000.

– Posao obavlja 30 radnika, a on se enormno povećao baš osnivanjem katastra nepokretnosti. Kada se uzmu u obzir svi naši poslovi, do kraja godine biće obrađeno blizu 40.000 predmeta. To je ogroman posao i pred našim šalterima su ponekad velike gužve – ističe načelnica Vaštag.

Zbog dugog čekanja uredbom Vlade Srbije dozvoljeno je da se neki predmeti obrađuju po hitnom postupku, ali se u tom slučaju plaća duplo viša naknada. Zato oni koji insistiraju na hitnosti i kojima se jako žuri moraju da plate uvećanu naknadu (dvostruku) da bi dobili uslugu preko reda.

– Tim potezom svi su dobili i redovi su mnogo manji. Nikako se ne može reći da su ovde bogati u prednosti u odnosu na siromašne koji moraju da čekaju. Naime, do hitnih zahteva uglavnom dolazi usled nemara građana koji na vreme ne pribavljaju svoju dokumentaciju. Taj nemar se na našem šalteru ili plaća, ili se zbog njega mora čekati na uslugu. Zbog ažurnosti i izbegavanja gužvi uveli smo i poseban šalter za advokate, pošto oni imaju više predmeta, a građani zbog toga ne čekaju jer imaju drugi šalter za svoje zahteve – objašnjava Erika Vaštag.

Đ. Đukić