Vožnja "Srebrnim dečkom"

Srebrno jezero se polako prazni. Ne mislimo na vodu već na goste, koji ga lagano napuštaju. Odlaze, mada još ima objekata koji će biti puni sve do potkraj septembra. A letos ovde nije mogla ni igla da padne na tlo, toliko je naroda bilo. Nikad nije bilo toliko gostiju kao ovog leta.
Razlog za to ne bi trebalo tražiti samo u vrelim danima već pre svega u naporima turističkih poslenika koji su uložili mnogo truda da ovaj centar urede. Obnovljena su šetališta, uređene travnate površine, posečeno staro drveće, raskrčeno šipražje... 

Da se iz beogradske džungle na asfaltu stigne u oazu mira i tišine na Srebrnom jezeru, koje se nalazi u blizini Velikog Gradišta, potrebno je malo više od sata vožnje. Sada je pravo vreme za to, dok još ima sunca i zelenila: kažu da je lepa i jesen na obalama ovog veštačkog jezera, dugog četrnaest kilometara, širokog do 300 metara i dubokog od pet do deset metara, nastalog od rukavca Dunava.

Zbog srebrnastog presijavanja vode pri izlasku i zalasku sunca dobilo je današnje ime. Iako se voda u njemu stalno obnavlja iz podzemnih izvora, malo je mutna. Kako i ne bi kad su u vreme sankcija, devedesetih godina, iz njega nekontrolisano izlovljavali ribu i odvozili je u traktorskim prikolicama. Smanjio se broj amura i tostolobika, koji su pasli travu i prečišćavali vodu, nataložio se mulj. Biće to uskoro, tvrde, opet ono staro Srebrno jezero, čisto i prelepo. Vlada Srbije je odrešila kesu pa će u čišćenje jezera biti uloženo 1,3 miliona evra. Biće i ribe jer se već nekoliko godina ono poribljava. A, da li će biti krupnih šarana, kao što je bio onaj težak 44 kilograma koga je ulovio jedan meštanin? Samo zbog proceduralnih razloga taj čuveni šaran nije ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najveći ikada ulovljen u nekom jezeru. Pecaroši tvrde da ima još sličnih primeraka i da to nisu samo pecaroške priče.

Novina od ove godine je vožnja po jezeru brodićem "Srebrni dečko", čije lopatice, slične onim na starovremskim parobrodima, pokreće struja. Čamcima sa elisama i motorima na naftu ili benzin zabranjena je plovidba. Zato jezerom špartaju sandoline i pedaline i, naravno, "Srebrni dečko".

– Šetnja uobičajeno traje sat i po, sa pola sata pauze u jednom zalivu gde je kvalitetnija i čistija voda, nije uskomešana pedalinama pa može i lepo da se okupa. Karta za odrasle je 150, za predškolsku decu 50, a za školsku sto dinara. Dajemo popust za grupne vožnje i penzionere – priča Živorad Sekulić, treća generacija u porodici brodara koja se bavi vodenim transportom. On održava sa dva broda i liniju Ram–Stara Palanka, najkraću vezu centralne Srbije sa južnim Banatom.

Otkako je Sloba Vučićević, poznatiji po "Grand kafi", kupio zemlju, izgradio teniske terene, pročistio marinu, napravio park tamo gde je nekad bila vojska i najavio izgradnju hotela sa tri i pet zvezdica (radovi počinju iduće godine), poraslo je interesovanje za ove krajeve.

– Praviće se diskoteke, robna kuća, picerije, kazino, pošta, tereni za golf... Do 2011. trebalo bi da se izgradi i aerodrom za male avione. Biće to pravi veliki turistički centar na Dunavu – kazuje nam Zoran Đelić, direktor "Madere". – Ko ne želi da se kupa u jezeru, na raspolaganju mu je otvoreni bazen. Imamo balon pa u bazenu može da se kupa i kad zahladni. Prenoćište sa doručkom staje 1.350 dinara, polupansion je 1.850, obroci su "a la kart", a pun pansion je 2.250 dinara. U sedam soba imamo 18 ležaja, sa televizorom, frižiderom, a nameštaj je od ratana.

Od poznatijih pansiona tu su Stevićev i Živićev, pa Bobana Kovača, bivšeg odbojkaša, Dinčićev... Od restorana, "Brka" je i dalje najcenjeniji, a sa njegove terase, kažu, najlepši je pogled na zalazak sunca nad jezerom.

U većim objektima ima oko 400 ležajeva, a u domaćoj radinosti oko 300. Prenoćište u privatnom smeštaju košta od 500 do 800 dinara.

Raspitujući se kod starosedelaca gde se dobro jede, saznajemo da nećemo pogrešiti, ako svratimo kod "Brke" ili Dinčića. I kod jednog i kod drugog cene su niže nego u boljim beogradskim restoranima, a porcije obilnije.