Вожња "Сребрним дечком"

Сребрно језеро се полако празни. Не мислимо на воду већ на госте, који га лагано напуштају. Одлазе, мада још има објеката који ће бити пуни све до поткрај септембра. А летос овде није могла ни игла да падне на тло, толико је народа било. Никад није било толико гостију као овог лета.
Разлог за то не би требало тражити само у врелим данима већ пре свега у напорима туристичких посленика који су уложили много труда да овај центар уреде. Обновљена су шеталишта, уређене травнате површине, посечено старо дрвеће, раскрчено шипражје... 

Да се из београдске џунгле на асфалту стигне у оазу мира и тишине на Сребрном језеру, које се налази у близини Великог Градишта, потребно је мало више од сата вожње. Сада је право време за то, док још има сунца и зеленила: кажу да је лепа и јесен на обалама овог вештачког језера, дугог четрнаест километара, широког до 300 метара и дубоког од пет до десет метара, насталог од рукавца Дунава.

Због сребрнастог пресијавања воде при изласку и заласку сунца добило је данашње име. Иако се вода у њему стално обнавља из подземних извора, мало је мутна. Како и не би кад су у време санкција, деведесетих година, из њега неконтролисано изловљавали рибу и одвозили је у тракторским приколицама. Смањио се број амура и тостолобика, који су пасли траву и пречишћавали воду, наталожио се муљ. Биће то ускоро, тврде, опет оно старо Сребрно језеро, чисто и прелепо. Влада Србије је одрешила кесу па ће у чишћење језера бити уложено 1,3 милиона евра. Биће и рибе јер се већ неколико година оно порибљава. А, да ли ће бити крупних шарана, као што је био онај тежак 44 килограма кога је уловио један мештанин? Само због процедуралних разлога тај чувени шаран није ушао у Гинисову књигу рекорда као највећи икада уловљен у неком језеру. Пецароши тврде да има још сличних примерака и да то нису само пецарошке приче.

Новина од ове године је вожња по језеру бродићем "Сребрни дечко", чије лопатице, сличне оним на старовремским паробродима, покреће струја. Чамцима са елисама и моторима на нафту или бензин забрањена је пловидба. Зато језером шпартају сандолине и педалине и, наравно, "Сребрни дечко".

– Шетња уобичајено траје сат и по, са пола сата паузе у једном заливу где је квалитетнија и чистија вода, није ускомешана педалинама па може и лепо да се окупа. Карта за одрасле је 150, за предшколску децу 50, а за школску сто динара. Дајемо попуст за групне вожње и пензионере – прича Живорад Секулић, трећа генерација у породици бродара која се бави воденим транспортом. Он одржава са два брода и линију Рам–Стара Паланка, најкраћу везу централне Србије са јужним Банатом.

Откако је Слоба Вучићевић, познатији по "Гранд кафи", купио земљу, изградио тениске терене, прочистио марину, направио парк тамо где је некад била војска и најавио изградњу хотела са три и пет звездица (радови почињу идуће године), порасло је интересовање за ове крајеве.

– Правиће се дискотеке, робна кућа, пицерије, казино, пошта, терени за голф... До 2011. требало би да се изгради и аеродром за мале авионе. Биће то прави велики туристички центар на Дунаву – казује нам Зоран Ђелић, директор "Мадере". – Ко не жели да се купа у језеру, на располагању му је отворени базен. Имамо балон па у базену може да се купа и кад захладни. Преноћиште са доручком стаје 1.350 динара, полупансион је 1.850, оброци су "а ла карт", а пун пансион је 2.250 динара. У седам соба имамо 18 лежаја, са телевизором, фрижидером, а намештај је од ратана.

Од познатијих пансиона ту су Стевићев и Живићев, па Бобана Ковача, бившег одбојкаша, Динчићев... Од ресторана, "Брка" је и даље најцењенији, а са његове терасе, кажу, најлепши је поглед на залазак сунца над језером.

У већим објектима има око 400 лежајева, а у домаћој радиности око 300. Преноћиште у приватном смештају кошта од 500 до 800 динара.

Распитујући се код староседелаца где се добро једе, сазнајемо да нећемо погрешити, ако свратимо код "Брке" или Динчића. И код једног и код другог цене су ниже него у бољим београдским ресторанима, а порције обилније.