Od Niša zavisi sudbina šampionata!

Rezultati srpskog rukometa na reprezentativnoj i klupskoj sceni u protekloj deceniji daleko su od onoga što ljubitelji ovog sporta u našoj zemlji žele i očekuju. Tim pre što većina ovaj sport i dalje posmatra kroz prizmu onoga što je nekada bio. A bio je, valja podsetiti, jedini sport u nekadašnjoj SFRJ koji je u obe konkurencije doneo našoj zemlji olimpijska zlata, najsjajnija odličja sa svetskih prvenstava, titule klupskih prvaka Evrope...

„Povratak na staze stare slave” je floskula koja se koristi već duže vreme u našem rukometu, a očigledan jaz između realnih mogućnosti i želja mnogo puta nam je do sada servirao razočaranja. Ipak, dobijanje organizacije Evropskog prvenstva za rukometaše 2012. i Svetskog prvenstva za rukometašice godinu dana kasnije udahnulo je novu nadu i energiju. Dva velika takmičenja u samo dve godine veliko su priznanje za naš rukomet a u isto vreme možda i poslednja velika prilika da se potpuno reafirmiše i da zauzme mesto koje mu po mnogo čemu pripada.

Ovo je samo jedan od povoda za razgovor s Velimirom Marjanovićem, koji troši svoj drugi predsednički mandat u Rukometnom savezu Srbije. Intervju počinjemo pitanjem šta su glavni ciljevi Saveza na takmičenjima na kojima ćemo biti domaćini.

– Od svih opštih ciljeva koji sami po sebi postavljaju svi organizatori velikih takmičenja, naš prvi i osnovni cilj jeste da se u obe konkurencije domognemo postolja. Od 2001. naše reprezentacije nisu osvojile odličja na međunarodnoj sceni i smatram da će 2012, odnosno 2013. biti pravi trenutak za to. Nismo slučajno odabrali baš ove godine da se kandidujemo za domaćina ovih takmičenja, jer smo tempirali vreme kada će obe selekcije biti zrele za visoke domete. Samo ukoliko osvojimo medalje organizacija ovih takmičenja biće svrsishodna iako nećemo zanemariti na ostale ciljeve. Tu mislim, pre svega, na priliku da se odličnom organizacijom nametnemo i Evropskoj (EHF) i Svetskoj rukometnoj federaciji (IHF) kao pouzdan partner a da iz toga proistekne veći uticaj u ovim organizacijama kao i broj naših ljudi koji će direktno biti uključeni u njihov rad.

Kakvu još korist Savez očekuje od ovih takmičenja?

Ako se izuzmu neke opšte ali važne stvari, kao što je popularizacija rukometa i promocija države, Savez očekuje da kroz ova takmičenja znatno proširi svoj sponzorski pul i da tako konačno obezbedi jedan razvojni budžet. Vođeni iskustvima nekih prethodnih domaćina bili bismo zadovoljni kada bismo ostvarili direktnu ili indirektnu finansijsku korist u iznosu od 1.000.000 evra, što mi nam umnogome pomoglo da rad Saveza i njenih članica u budućnosti podignemo na mnogo viši nivo. Moram da „podvučem“ da većina marketinških prava pripada EHF i IHF koji od tog, najvećeg dela kolača, samom organizatoru daju oko 400.000, odnosno 900.000 evra. Naravno da to nije ni izbliza dovoljno za samu organizaciju takmičenja a sve ne bi bilo moguće bez jake finansijske podrške države i gradova, koji su uostalom i najveći dobitnici, jer kroz ova velika takmičenja mogu da se i popularišu ali i da odlično zarade kroz turizam. To pogotovo važi u rukometu jer mnoge reprezentacije imaju ogromnu podršku navijača gde god igrala.

Srbija je u kandidaturi za Evropsko prvenstvo 2012. pored Beograda, Novog Sada i Vršca navela i Niš kao jedan od gradova domaćina. Prvenstvo počinje za nešto manje od 15 meseci a da radovi na novoj dvorani u ovom gradu nisu počeli. Da li eventualna promena plana može da dovede do nekih posledica?

Došli smo u paradoksalnu situaciju da mi moramo da molimo neke gradove da se u njima održi prvenstvo iako je to prevashodno njihova korist. Nakon dodatne inspekcije EHF, neposredno nakon dobijanja organizacije šampionata 2012, ispostavilo se da „Čair“ i nakon rekonstrukcije ne može da zadovolji kriterijume. Već tada je najavljena izgradnja nove dvorane – „Car Konstantin“. Urađen je projekat, pronađena lokacija, dobijena i moralna i finansijska podrška značajnih državnih činilaca, ali ni posle dve godine nije se mrdnulo. Zaista ne razumem odluku čelnika Niša da krenu u rekonstrukciju celog kompleksa „Čair“ uključujući i fudbalskog stadiona. Taj poduhvat će koštati kao izgradnja pola nove dvorane, a mislim da su to bačene pare jer, kada je dvorana u pitanju, ni posle rekonstrukcije neće zadovoljavati kriterijume za organizaciju većine ako ne i svih velikih takmičenja. Ušli smo u crveno a ja se i dalje nadam da će se prvenstvo održati i južno od Beograda. Za tako nešto neophodno je da izgradnja krene što pre. U svakom slučaju mi za 20-tak dana sa EHF moramo da potpišemo ugovor u kojem će biti precizirani svi detalji, naravno i gradovi u kojima će se igrati prvenstvo. Nadam se da će EHF imati razumevanja ukoliko nišku grupu budemo morali da premestimo negde drugde. U najgorem ali i nadam se i najmanje verovatnom slučaju preti nam i oduzimanje organizacije šampionata.

Neposredno pošto se postali predsednik RSS najavili ste vrlo brzo smanjenje broja klubova u najvišem rangu, modernizaciju lige kao i donošenje novog Statuta. Od tada je prošlo više od tri godine a nije se odmaklo mnogo.

Na početku sam bio za brze i energične promene ali sam vremenom shvatio da bi to dovelo do urušavanja celog sistema. Zbog toga sam odlučio da idemo korak po korak i da pokušamo da dođemo do rešenja konsenzusom svih činilaca, a za tako nešto potrebno je mnogo više strpljenja i vremena. U našoj sredini nametanje rešenja je kontraproduktivno bez obzira na to šta se nameće. Pogledajte samo kako je prošla vakcinacija od novog gripa. U svakom slučaju siguran sam da će od sezone 2012/2013 klubovi takmičiti po novom sistemu takmičenja, a da će redovna Izborna Skupština RSS, odmah nakon ovog olimpijskog ciklusa, održati po novom i modernom Statutu.

RSS je podržao inicijativu mnogih Saveza da se predlog Zakona o sportu što pre nađe u skupštinskoj proceduri. Da li će njegovo usvajanje doprineti stabilizaciji rukometnih klubova, koji iz godine u godinu tonu sve dublje?

Srpskom sportu je neophodan Zakon, jer to što trenutno ne postoji mnogi koriste kao alibi za sve i svašta. Takođe, najgore je kada nešto funkcioniše u sivoj zoni, kao što je to sada slučaj s našim sportom. Samo donošenje zakona mislim da neće samo po sebi poboljšati situaciju u klubovima i sportu uopšte, ali će u svakom slučaju doprineti da se mnoge stvari razjasne jer će pravila igre biti konačno definisana –kaže na kraju Marjanović.

Novo Bojičić