U Srbiji 700.000 siromašnih

Boreći se deklarativno za bogato društvo, Srbija sve više proizvodi – siromašne. Bogati imaju sve više, siromašni imaju sve manje i – sve ih je više. To je paradoks srpske tranzicije koji je dodatno eskalirao prodiranjem svetske ekonomske krize na domaći teren. Rasim Ljajić je u pravu kada u intervjuu za „Temu nedelje” konstatuje da licitiranje s brojem siromašnih, zasnovan na različitim metodologijama, nije naročito bitan, jer je svaki sudar sa svakodnevnim životom, naročito kada se izađe van beogradskog atara, dovoljan da se konstatuje da je njihov broj daleko veći od statističkog.

Oko 530.000 ljudi živi ispod granice siromaštva. To su ljudi čiji su mesečni prihodi ispod crvene linije od 8.022 dinara, prema podacima zvanične Ankete o potrošnji domaćinstva, kojom se rukovodi vlada kada broji pripadnike najniže kaste srpskog društva. Anketa o životnom standardu, međutim, pokazuje da je broj siromašnih veći za čak 170.000 i iznosi više od 700.000.

Kako bi se pažljivije pratili efekti finansijske krize, Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je podatke o siromaštvu za prvu polovinu 2010. godine. Podaci Ankete o potrošnji domaćinstva za prvu polovinu 2010. godine (one koja prikazuje broj siromašnih od oko 530.000) pokazuju tendenciju rasta broja siromašnih na 8,8 odsto za prvih šest meseci ove godine, s tim što treba napomenuti da je ovaj podatak samo preliminaran i da će zvanični pouzdani podaci biti dostupni tek početkom 2011. godine.

Prema tim podacima, ove godine je osiromašilo još 60.000 ljudi, ali kada bi se siromaštvo obračunavalo prema napuštenoj Anketi o životnom standardu, broj ljudi koji gladuje ove godine je uvećan za čak 100.000.

Ali, ako bi se broj najsiromašnijih merio prema standardima EU, broj siromašnih građana Srbije dostiže gotovo milion ljudi! Ako je procena RZS-a da u Srbiji ima 7.306.677 stanovnika, to bi značilo da je, prema evropskim standardima, svaki sedmi građanin Srbije siromašan.

Naime, prema briselskim statistikama, siromašni su oni koji žive ispod 60 odsto medijane ili, uprošćeno rečeno, to su oni koji primaju manje od 60 odsto prosečne plate.

– Kada bismo računali po toj metodologiji, onda bi broj siromašnih bio 13,6 odsto. Treba istaći da, ako koristimo tu liniju siromaštva, u EU je siromašno oko 17 odsto ljudi. Zato mislim da to nije merljiv podatak, jer biti siromašan u Luksemburgu nije isto što i biti siromašan u Bugarskoj ili Srbiji – kaže Žarko Šunderić, menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, pri kabinetu potpredsednika vlade Božidara Đelića.

On ukazuje na stalni rast broja siromašnih koji je zabeležen 2009. godine, kada je od 6,1 odsto u 2008. porastao na 6,9 odsto u 2009. godini.

– Ako posmatramo četvoročlanu porodicu s dvoje dece, ispod linije siromaštva je ona koja mesečno potroši manje od 22.000 dinara. Ako kao država hoćemo da razmišljamo gde da reagujemo, kako bismo pomogli siromašnima, treba da vidimo ko su najsiromašniji u Srbiji. Natprosečno su siromašna deca do 13 godina (9,8 odsto), kao i deca od 14 do 18 godina (8,4 odsto), zatim stariji od 65 godina bez penzije, kao i ljudi koji nemaju završenu osnovnu školu ili imaju samo osnovnu školu. Najbolje stanje je u Beogradu, gde je siromašno 3,8 odsto građana, kao i u Vojvodini (4,9), a najgore stanje je u centralnoj Srbiji. Tamo živi 9,3 odsto građana živi ispod linije siromaštva. Ako živite u centralnoj Srbiji, rizik da budete siromašniji je 35 odsto veći u odnosu na ukupnu populaciju – upozorava Šunderić.

Objašnjavajući da prvi put od 2000. godine imamo rastući trend siromaštva, koji se nastavlja i u 2010, on tvrdi da taj skok prati povećanje broja nezaposlenosti.

– U oktobru 2009. godine imali smo 16,7 odsto nezaposlenih, dok smo već u aprilu ove godine, dakle za samo šest meseci, zabeležili skok na 19,2 odsto. Jasno je odakle dolazi povećanje broja siromašnih – konstatuje naš sagovornik.

Analizirajući statistički jezik brojki o siromaštvu, sagovornik „Politike” koji je tačno pre godinu dana za naš list govorio o ovoj temi, smatra da sa 50.000 dinara, koliko zarađuje, živi ispod linije dostojanstva, koja se, nažalost nigde zvanično ne prikazuje. Ima dve ćerke u osnovnoj školi, nezaposlenu suprugu, živi kao podstanar. Ne sme da pomisli da decu pošalje na ekskurziju, nije platio račune Infostanu 10 meseci, očekuje da će banke za njim izdati poternicu jer je rate za keš kredit odavno prestao da vraća, dok mu je tekući račun odavno obeležen crvenim.

– Nisam mogao da zamislim kakav ručak može da se spremi za 50 dinara dnevno. Hleb, voda i ostaci povrća s pijace koje mi poklanjaju seljaci. Ništa se u mom životu nije promenilo za godinu dana, osim što se računi gomilaju – kaže ovaj kulinarski revolucionar koji se bliži pedesetoj.

Za njega su zvanični pokazatelji kojima se definiše siromaštvo uglavnom bajka u kojoj, umesto vuka, Crvenkape, prinčeva i veštica tumaraju besmisleni brojevi, koji treba da ga uteše da je u plusu. Njegov život se, međutim, odvija u dubokoj i neizvesnoj zoni nedozvoljenog minusa.

Aleksandar Apostolovski