Kokarde uz petokrake

Znana je mnogima zgrada užičkog muzeja kraj koje stoji nemački tenk. E, u njoj se, još od 1961. godine, sve donedavno nalazila ta muzejska postavka puna svakojakih svedočanstava iz vremena rata i Užičke Republike, naravno posmatrana očima partizanske ideologije. Sa autentičnom Titovom spomen-sobom, radnim sobama članova Vrhovnog štaba, partizanskim oružjem i municijom, mnoštvom eksponata i o aprilskom ratu, okupaciji Kraljevine Jugoslavije, teroru okupatora. Posetioci iz svih krajeva bivše SFRJ, njih nekad i po 150.000 godišnje, decenijama su gledali izloženo, čitajući, uz ostalo, i tablu sa Titovim rečima na kojoj piše da se Užičani mogu ponositi što je "Užice kolijevka naše nove socijalističke narodne vlasti".

U toj kolevci se, međutim, ovih dana druge misli i poslovi ljuljaju. Ono što se nalazilo u te dve sale u toj zgradi sada je sklonjeno, ispražnjene su sasvim, pa majstori potpuno preuređuju sav taj prostor. Pravi se nova partizansko-četnička muzejska postavka, čiji je radni naziv "Antifašistički pokret u Srbiji 1941.". Po odluci Upravnog odbora ovog muzeja, novcem Ministarstva za kulturu Srbije.

Direktor užičkog Narodnog muzeja Živan Radovanović kaže da će se u ovoj godini završiti preuređenje prizemlja muzejske zgrade kraj koje se nalazi tenk. U njoj će, jedni pored drugih, biti eksponati partizanske i četničke borbe iz 1941. godine, i to bez favorizovanja bilo koje strane. Sve izloženo u stalnom preplitanju te dve vojske, simbolima pomirenja. A još se krajem osamdesetih prošlog veka o ovome ovde razmišljalo, da bi tek 2003. godine, na inicijativu Upravnog odbora muzeja, počele pripreme za preuređenje postavke.

– Nije ovo ni ispravljanje istorije, niti nasilno mirenje, već doprinos prevazilaženju decenijskih raskola, pomirenju, vremenu budućem. Ne pristupamo ideološki, već hoćemo da rasvetlimo činjenice koje bi trebalo da približe sukobljene strane. Da srpski narod konačno prevaziđe raskol i sukob, o kome se i dan-danas lome koplja – objašnjava Radovanović, dodajući da je užički muzej na putu da uđe u svetsku asocijaciju muzeja mira, pa je i ova postavka deo tog puta.

Po rečima muzejskog savetnika Bogića Krasića, koji u ovom muzeju rukovodi tim projektom, dosadašnja postavka Muzeja ustanka je u svakom pogledu bila prevaziđena i zastarela. Pojedine teme nisu bile dovoljno jasne, pa, recimo, nije tu bilo fotografije Milovana Đilasa, a da se ne govori o nedopustivo maloj zastupljenosti četničkog pokreta – na ukupno 1.200 metara kvadratnih postavke u četiri sale bila je samo jedna vitrina sa četničkim eksponatima, i to u najcrnjem kontekstu, sa zastavom, kamom i natpisom "Ubićemo, zaklaćemo...".

– Hoćemo novim pristupom da nađemo meru u svim tim zbivanjima. Partizansku postavku preuređujemo, a uporedo se prati, kroz fotografije, dokumente i drugo nastajanje, i trajanje Jugoslovenske vojske u otadžbini. Mada smo traganjem ustanovili da je mnogo dokumenata o četničkom pokretu nekad nestalo ili namerno uništeno, uspeli smo da prikupimo jedan broj eksponata: od dokumenata o političkom programu Ravnogorskog pokreta, fotografija o formiranju jedinica, do oružja, delova opreme, obeležja, uniformi. Tu su i sporazumi o saradnji partizana i četnika (ima više od 80 takvih sporazuma u 1941. godini), o zajedničkim akcijama u gradovima zapadne Srbije, kao i dokazi o stvaranju zajedničke vlasti na oslobođenim teritorijama – ističe Bogić Krasić.

Kad se do kraja ove godine završe poslovi oko prve muzejske sale, sledeće se ide na sprat muzejske zgrade. Odande Titovu i druge spomen-sobe članova Vrhovnog štaba neće sklanjati, ali će čitav prostor biti prilagođen vremenu i opremljen u duhu pomirenja. Poduhvat, u prizemlju i na spratu, uz ulaganja u muzejske depoe, staje oko 30 miliona dinara. I taj važan poduhvat, za koji je naučna javnost u Srbiji već iskazala interesovanje, radi se u godini kada užički Narodni muzej, osnovan 1946. godine (u čijem dvorištu je veliki spomenik Josipu Brozu sklonjen početkom devedesetih sa užičkog Trga partizana), obeležava šest decenija svog postojanja.