Gospodari sajma

U toku je još jedan Sajam knjiga:

Za istinske ljubitelje knjiga, kakvih je sve manje – prilika da uživaju u auri velikog broja novih izdanja koncentrisanih na jednom mestu.

Za poznavaoce i „poznavaoce” različitih oblasti koje će da budu predstavljene novim izdanjima – prilika za brojna gunđanja i retke pohvale.

Za ljude upućene u stvarno stanje srpskog izdavaštva i tržišta knjigama u Srbiji i „regionu” – prilika da se smeju, pošto na javnim mestima nije prilično da se plače.

Za političare – prilika da se slikaju i ponavljaju otrcane fraze.

Za pisce, izdavače, knjižare... prilika da, kad već nema smisla da plaču – uživaju u susretima sa starim znancima.

Za javne ličnosti – prilika da vide i budu viđene.

Za većinu „običnih” posetilaca – prilika da se, plativši preskupu ulaznicu i još skuplju, gotovo neizostavnu pljeskavicu, promuvaju po sajamskoj gužvi, zadovoljni što participiraju u „najmasovnijoj kulturnoj manifestaciji na Balkanu”.

Za manjinu „običnih” posetilaca Sajam knjiga je – prilika da, pošto su već platili preskupu ulaznicu i – verovatno – pojeli još skuplju pljeskavicu – pazare i neku knjigu.

Za đake – prilika da jedan dan provedu u neviđenoj, deci zabavnoj gužvi, radosni što im je, umesto da beže sa časova i dobijaju „neopravdane”, omogućeno da iz škole izostanu na „legalan” i „legitiman” način.

Za novinare iz kulturnog sektora – više posla nego što je uobičajeno.

Jedini istinski profit iz ove manifestacije, međutim – izvući će gospodari sajma.

A to su oni članovi „saveta”, „uprava”, „odbora”, ili kako se to već zove – koji odlučuju o raspodeli sajamskih štandova.

Istina, neki sitan profit će da izvuku i „gospodari” sajma.

A to su one članice i članovi „saveta”, „uprava”, „odbora”, „urednice”, „urednici”, ili kako se već zovu, kojima nije dozvoljeno da se u raspodelu štandova mešaju.

Njima je bačena koska izbora članica i članova sajamskih žirija i organizacije sajamskih „foruma”, „ćaskaonica”, „agora-diskusija i panela”, „maratona kratkih priča”, „poezija i okružja”... na koje će da pozivaju svoje pajtaše i još ponekog, da se stvar zabašuri, i koje niko živ neće posećivati, ali nema veze – oni će sa svojim pajtašima da dele honorare i da se osećaju značajni i važni.

„Gospodarima” koske – glavnu stvar drže gospodari.

Naime, iako vlasnici štandova, zbog „Seke”, „Deke”, i ostalih članova halapljive porodice koja siše krv seljaka, radnika, „poštene inteligencije” i buržoazije koja pokušava da po tržišnim i ostalim zakonima posluje na belo – na sajmu zarađuju sve manje – pohlepa za sajamskim prostorom i borba oko sajamskih lokacija i kvadrata, a samim tim i moć onih koji taj prostor dodeljuju – ne jenjava.

A još ako su oni koji prostor dodeljuju ujedno i vlasnici privatnih izdavačkih kuća, pa time i vlasnici sajamskih štandova – radosti i profitu nigde kraja!