Господари сајма

У току је још један Сајам књига:

За истинске љубитеље књига, каквих је све мање – прилика да уживају у аури великог броја нових издања концентрисаних на једном месту.

За познаваоце и „познаваоце” различитих области које ће да буду представљене новим издањима – прилика за бројна гунђања и ретке похвале.

За људе упућене у стварно стање српског издаваштва и тржишта књигама у Србији и „региону” – прилика да се смеју, пошто на јавним местима није прилично да се плаче.

За политичаре – прилика да се сликају и понављају отрцане фразе.

За писце, издаваче, књижаре... прилика да, кад већ нема смисла да плачу – уживају у сусретима са старим знанцима.

За јавне личности – прилика да виде и буду виђене.

За већину „обичних” посетилаца – прилика да се, плативши прескупу улазницу и још скупљу, готово неизоставну пљескавицу, промувају по сајамској гужви, задовољни што партиципирају у „најмасовнијој културној манифестацији на Балкану”.

За мањину „обичних” посетилаца Сајам књига је – прилика да, пошто су већ платили прескупу улазницу и – вероватно – појели још скупљу пљескавицу – пазаре и неку књигу.

За ђаке – прилика да један дан проведу у невиђеној, деци забавној гужви, радосни што им је, уместо да беже са часова и добијају „неоправдане”, омогућено да из школе изостану на „легалан” и „легитиман” начин.

За новинаре из културног сектора – више посла него што је уобичајено.

Једини истински профит из ове манифестације, међутим – извући ће господари сајма.

А то су они чланови „савета”, „управа”, „одбора”, или како се то већ зове – који одлучују о расподели сајамских штандова.

Истина, неки ситан профит ће да извуку и „господари” сајма.

А то су оне чланице и чланови „савета”, „управа”, „одбора”, „уреднице”, „уредници”, или како се већ зову, којима није дозвољено да се у расподелу штандова мешају.

Њима је бачена коска избора чланица и чланова сајамских жирија и организације сајамских „форума”, „ћаскаоница”, „агора-дискусија и панела”, „маратона кратких прича”, „поезија и окружја”... на које ће да позивају своје пајташе и још понеког, да се ствар забашури, и које нико жив неће посећивати, али нема везе – они ће са својим пајташима да деле хонораре и да се осећају значајни и важни.

„Господарима” коске – главну ствар држе господари.

Наиме, иако власници штандова, због „Секе”, „Деке”, и осталих чланова халапљиве породице која сише крв сељака, радника, „поштене интелигенције” и буржоазије која покушава да по тржишним и осталим законима послује на бело – на сајму зарађују све мање – похлепа за сајамским простором и борба око сајамских локација и квадрата, а самим тим и моћ оних који тај простор додељују – не јењава.

А још ако су они који простор додељују уједно и власници приватних издавачких кућа, па тиме и власници сајамских штандова – радости и профиту нигде краја!