Naturalna restitucija nemoguća

Naturalna restitucija u Srbiji sada nije moguća, rekao je juče Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja. „Ona bi izazvala stotine hiljada, ako ne i milione pravnih sporova”, rekao je Dulić novinarima u Parlamentu.

On smatra da je potrebno pronaći model adekvatne i korektne kompenzacije za naslednike vlasnika oduzete imovine nakon Drugog svetskog rata. „Lično i porodično sam zainteresovan da do toga dođe jer je i moja porodica bila izložena svim oblicima oduzimanja imovine posle Drugog svetskog rata, apsolutno podržavam svaki napor da do toga dođe i nadam se da će se to desiti što je pre moguće”, naglasio je je ministar.

Napomenuo je da je restitucija skup i dugotrajan proces i jedan od najkomplikovanijih koji će ova vlada voditi. „Svesni smo, međutim, i činjenice da to moramo da uradimo, a ako ne uradimo u mandatu ove vlade, mislim da bi to bilo veliko razočaranje”, rekao je on, ističući da su najveći konkretni problemi, što se tiče same restitucije, pitanje građevinskog zemljišta i objekata, odnosno fabrika.

On kaže da postoji i „problematična činjenica” da je jednim zakonom crkvama vraćena oduzeta imovina u naturi i da sada postoji velika tražnja i svih drugih građana da budu izjednačeni sa crkvom.

Pošto je taj zakon pred Ustavnim sudom, Dulić smatra da treba sačekati njegovu ocenu pa potom potom odabrati model po kome će restitucija biti izvršena.

Izjavu Olivera Dulića da nije moguće vratiti u naturi Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju, „smatra manipulacijom”. Antić kaže da je strah od ogromnog broja sudskih sporova preuveličan.

On ne vidi nijedan razlog zašto desetine i stotine hiljada hektara neizgrađenog građevinskog, šumskog i poljoprivrednog zemljišta ne bi bile vraćene u naturalnom obliku originalnom vlasnicima.

– Pravedno bi bilo vratiti imovinu u naturi tamo gde je to moguće. Ali tome se protive javna preduzeća, pojedine opštine i biznismeni – tvrdi Antić.

Nacrt zakona o restituciji završen je krajem prošle godine i poslat je predstavnicima Saveta Evrope i nadležnim institucijama Evropske unije da daju svoje mišljenje, jer su bivši vlasnici insistirali da u donošenje ovog zakona budu uključene evropske institucije.

Prema informacijama koje su u vreme njegovog pisanja dospele u javnost, planirano je da bivši vlasnici budu obeštećeni naturalno, ako za to postoji čista pravna situacija, a ukoliko to nije moguće, onda u obveznicama koje će se isplaćivati na duži rok.

Pre tri godine je podneto oko 150.000 zahteva za vraćanje oduzete imovine, ali se pretpostavlja da starih vlasnika ima više. Novi zakon će im dati novu šansu da se prijave. Osim njih zahteve će ponovo morati da podnesu i oni koji su to već učinili, ali ovog puta je obavezan i dokaz o vlasništvu.

M. Avakumović