Potraga za srećom

Janko je krupan dečko i deluje stariji baš zbog svog stasa. Ima plavu kosu i plave oči koje ispitivački posmatraju svet oko sebe. U Prihvatilište je stigao jer je to bio jedini način da se povede računa o njegovoj budućnosti i pronađe adekvatno rešenje.

Rođen je i rastao u unutrašnjosti. Roditelji žive zajedno, ali su on i njegova dva brata trpeli porodično nasilje.

– Otac voli da popije, a tada je najbolje da se svi sklonimo od njega. Moja dva brata nisu više u kući. Jedan je u nekom mestu preko Drine, za drugog ne znam gde je, možda je otišao u inostranstvo. Jednostavno, pobegli su od očevog terora. Ja sam najmlađi i stalno sam mislio da će se promeniti, ali nažalost bivalo je sve gore. Neprestano je pio i postajao agresivan. Majka je ćutala kada nas je tukao. Nije smela da se suprotstavi jer bi i ona dobila batine.

Kako Janko kaže, otac je često podizao ruku i na majku, ali bi ona to ćutke podnela. Otac je radio, a majka ne i zavisila je od njega.

– Onoga dana kada su me ovde doveli delovalo je da će biti miran dan u kući. Vratio sam se iz kupovine. Nabavio sam mleko, hleb i sebi kupio koka kolu. Ušao sam u stan, pored majke sam zatekao i oca koji je došao s posla. Kako me je ugledao počeo je da viče na mene, da sam pod dejstvom droge i da izlazim iz kuće što pre. Rekao sam da greši, ali je on bio uporan. Dohvatio je kesu koju sam doneo i bacio hleb na pod. Bilo mi je strašno. Majka je sedela na kauču i ćutala. Prišao sam ocu i ponovio da može da me odvede na testiranje ako mi ne veruje, ali uzalud.

Janko je pošao, kako kaže, revoltiran na očeve opaske, u svoju sobu, ali je shvatio da se otac ne smiruje i dalje vičući da napusti stan, što je Janko odbio i razjario oca. Potrčao je za Jankom da ga spreči da uđe u svoju sobu i zaključa se.

– Otac je provalio vrata i nasrnuo na mene. Vikao sam. Komšije su čule i pozvale policiju koja je odmah došla i doveli su me u Prihvatnu stanicu, a zatim sam smešten u Prihvatilište, čekam na dom.

Janko je glasno priznao da je nekoliko puta probao džoint, ali da toga dana zaista nije bio pod dejstvom droge i smatra da je nesloga u kući tome mnogo doprinela.

– Želim da imam mir i nastavim sa školom. Ovde, u Prihvatilištu, pomogli su mi da se snađem u svim svojim životnim nevoljama i da ne posežem za drogom. Zahvalan sam im na tome.

Snežana Prljević

-----------------------------------------------------

Deci od srca

Svaki dinar donacije Prihvatilištu za decu i Prihvatnoj stanici dobro je došao.

Dinarski račun: Primalac: Zavod za vaspitanje dece i omladine, Bulevar oslobođenja 219, 11000 Beograd. Svrha uplate: Uplata za projekat „Pobedi za decu Prihvatilišta br. 08-979”. Broj računa: 840-1421761-32

Devizni račun: Svrha uplate: Donacija za projekat „Pobedi za decu Prihvatilišta”

01-504100-100007693-000000-0000 – Devizni račun Republike Srbije – RS – Zavod za vaspitanje dece i omladine, Beograd

IBAN broj: RS 35908504100000769397

Uplatu u evrima u korist računa Zavoda za vaspitanje dece i omladine, Beograd, na broj: 01-504100-100007693-000000-0000 kod Narodne banke Srbije, Kralja Petra 12, Beograd, Republika Srbija