Samovolja pojedinaca

Generalni direktor Košarkaškog saveza Srbije i Crne Gore, organizacije koja broji poslednje dane, Predrag Bojić kaže da klubovi jednoglasno zahtevaju da ostane direktor lige i kada se uspostavi Košarkaški savez Srbije (ove sezone kao i prošle domaća takmičenja će biti u nadležnosti saveza, a ne klubova kako je bilo od 1995). On to u načelu prihvata, kunući se da će da kažnjava još strože ukoliko se ponove izgredi kao što su bili u finalu prvenstva između Partizana i Crvene zvezde pre tri meseca. Treba li Bojić da se i dalje hvata u koštac s haosom koji vlada u našoj košarci? U protekloj godini nije bilo angažovanijeg čoveka u košarkaškoj organizaciji. Imao je iskrenu nameru da miri zavađene, da spušta loptu na zemlju, da traži zlatnu sredinu, da sudi ni po babu ni po stričevima, da bude pravi domaćin u kući košarke, sve zarad, kako ističe, opšteg interesa.

U Bojićevu čestitost i principe od kojih ne želi da odstupi ne sumnjamo, ali i ne ustajemo u njegovu odbranu. Pitamo se da li je mogao da bude energičniji, da kaže ono o čemu i dalje ćuti, da odlučnije upre prstom u krivce... Stiče se utisak da u poslednje tri godine, koliko je bio generalni direktor KSSCG, vodi neproduktivnu borbu sam protiv svih. Kao Don Kihot ide na vetrenjače, ali ostaje na vetrometini, više osporavan nego hvaljen.

Njegova funkcija i njegova ovlašćenja su devalvirani pred njegovim očima, uostalom kao i savez u celini. Da li će nešto da se promeni ukoliko i dalje bude prvi čovek lige?

Danas ga iz Zvezde napadaju da je Partizanov čovek, sutra možda bude obratno. Svestan je, veli, da to što je Arbitražna komisija kao drugostepeni organ smanjila kazne trojici Zvezdinih funkcionera u odnosu na one koje je u prvom stepenu na negov predlog izrekla Disciplinska komisija plod raznoraznih lobiranja u međuvremenu.

Bojić kaže da će da se bori. Nema sumnje da je to činio i do sada. Ostao je, međutim, utisak da se ne snalazi u našem košarkaškom vrtlogu, a možda je s njegovim ljudskim kvalitetima to uzaludno i pokušavati.

Zar o tome ne svedoči i to što je njegova jučerašnja konferencija za novinare ličila na prethodne. Bojić je opet govorio bez dlake na jeziku o pregršt problema koji opterećuju našu košarku, a za koje ni dan-danas nema leka. Ne čudi zato što je izustio da je savez ponižen.

– Trenutak je da se košarkaška organizacija profesionalizuje. U njoj sede mnogi koji se bave privatnim poslovima, a savez im služi da zadovolje neke druge ambicije. To je ponižavajuće. Jasno mi je da se predizborna kampanja zahuktava, ali govoriti o propasti naše košarke kada po Fibinim merilima imamo najuspešnije mlađe kategorije i kada smo uspeli da obezbedimo maksimalne uslove za osam selekcija koje su se takmičile ovog leta, a sve loše svaljivati na savez, to je želja da se ispune privatne ambicije. O tome pričaju oni koji su bili u savezu i pokazali su šta znaju. Za funkcije se predlažu ljudi koje su predlagači do juče rušili. Ne kažem da je u savezu sve idealno. U organizaciji su ljudi i svako je odgovoran u svom domenu posla. Mene ne mogu da promene kao čoveka, ali im se sad ukazala prilika da me smene.

Bojić o napadima na njega iz Zvezde, koju smatra odgovornom što je tri godine uzastopce dovodila u pitanje završetak prvenstva, kaže:

– U Partizanu sam bio godinu dana na klupi. Zvezdin trener Šakota me je trenirao osam sezona u IMT-u i odlični smo prijatelji. Prijateljske odnose imam i sa Šakotinim pomoćnikom Stevanom Karadžićem, sa Zvezdinim legendama Kapičićem, Slavnićem, Vučinićem. Kako to da me niko nije optužio da sam Zvezdin čovek? Apsurdno je zato da je najglasniji da ostanem direktor lige bio Igor Žeželj, Zvezdin generalni menadžer. O tome postoji zapisnik.

O Jadranskoj ligi: