Nemačka: Zašto je poslanik Leman napustio liberale

Specijalno za Politiku od dopisnika Tanjuga

Berlin – Nijedna nemačka partija nije imuna na „preletače“ i nemački političari su na različite načine, uz višeili manje političke buke i bruke pretrčavali iz jednog tabora u drugi.

Šta, međutim, tera jednog političara Nemačke, države moćneparlamentarne demokratije, jasnih političkih odnosa i stabilneprivredne i nacionalne situacije, da menja partiju i kod dojučerašnjih političkih protivnika pravi novukarijeru – slobodna volja, političke nedoumice, ideali ili lični interesi?

Socijalna hladnoća sopstvene partije – bio jeodgovor jednog od poslednjih, među pet „preletača“ u ovom legislativnom perioduu pokrajinskom parlamentuBerlina.

Poslanik liberalaRajner-Mihael Lemanje upravo zbog te hladnoće svoje partije odlučio da pređe kod socijaldemokrata i, naravno, sa sobom „ponese“ svoj mandat.

Leman se odmah našao pred zahtevom starih i novih drugova i pitanjem kome pripada mandat – njemu ili partiji.Stari drugovitraže da ostavi mandat, a novi, kojima je dobrodošao da popravi tanku većinu, da ga zadrži. Drugi, međutim, kažuda to nijeni izdaja ni prevarabirača, jer izbor poslanika nema nikakve veze ni s ljubavlju, ni prijateljstvom, ni obavezama na vernost, već sa zakonima i Ustavom, a on propisuje da su mandati u Bundesratu, za zastupnike 16 nemačkih pokrajina, imperativni, a u Bundestagu, donjem domu nemačkog parlamenta, i pokrajinskimparlamentima slobodni.

To znači da je nemački poslanik, prema članu 38 Ustava svoje zemlje, u donošenju odluka „potčinjen“ sopstvenoj slobodnoj savesti. Međutim, u Ustavu postoji još jedan član koji govori o ulozi partije u izgradnji političke volje naroda – pa sve to zajedno daje poslaniku, zapravo, dvostruku ulogu –on je i predstavnik celokupnog naroda i eksponent jedne partije i, naravno, sve to ga to tera na razmišljanje pri „pretrčavanju“.

Mandat je slobodan, ali u stvarnosti je, zapravo, organičen partijskim kodeksom i disciplinom i, u moru isprepletanih tumačenja zakona i političke realnosti, jasno je da nemački poslanik ostaje bez mandata, ukoliko mu zabrane partiju.

Ranije, u nekoliko posleratnih legislativnih perioda, bilo je u Bundestagu oko stotinu „preleta“, što se objašnjava činjenicom da su tada na saveznom novu bili i predstavnici malih i nestabilnih partija i da je demokratija bila nejaka.

Upamćeni „preleti“ koji su obeležili nemačku istoriju, bili su u vreme prvog posleratnog socijaldemokratskog kancelara Vilija Branta, nobelovca, melanholičnog severnjaka, ljubimca žena i političara poznatog po politici pomirenja. Tada je vladajuću socijal-liberalnu koaliciju, nezadovoljnu njegovom istočnom politikom, napustilo nekoliko poslanika i prešlo u redove demohrišćanske opozicije, što je istopilo i onako tanku većinu, na svega nekoliko glasova razlike.

Rada Lalić