Kad zasvira Džoni Bi

Kako je nastao rokenrol, ko mu je otac, kakvi su mu koreni, da li je to muzika belih ili crnih muzičara, da li je iznikao kao sam za sebe, ili je reč o pukom spajanju crnačkog bluza sa šlagerima belih izvođača, i slično – pitanja su koja bi lako mogla da se uklope u priče bez odgovora poput one: da li je starija kokoš ili jaje? Ipak, kad god se govori o nastancima muzike koja je u drugoj polovini 20. veka potisnula sve druge žanrove igre sa notama, dve stvari su apsolutno neizbežne: čuveni crni gitarista i pevač Čak Beri (rođen 18. oktobra 1926) i njegova kompozicija za sva vremena – „Džoni, budi dobar“ („Johnny B. Goode“).

Kada je snimio „Džonija“ (1958) Beri je već bio muzičar sa pedigreom. Sama kompozicija nije mnogo odudarala od mnoštva sličnih pokušaja. Reč je o melodiji smeštenoj u standardnih 12 taktova, toliko karakterističnoj za bluz i džez. Ni tekst nije neki poseban pesnički „biser“, a govori o momku koji dane provodi svirajući na gitari i očekujući nastup koji će mu doneti popularnost. Interesantno je da je u originalnoj verziji teksta reč o „obojenom momku“, ali je taj detalj kasnije promenjen u „momka sa sela“, što kazuje da vreme u kojem je kompozicija nastala nije baš bilo naklonjeno crnim izvođačima, i da je izraz – „seljače“ – sigurniji adut za emitovanje na radio programima.

Ono što je „Džonija“ vinulo među zvezde jeste Berijevo sviračko umeće. I zaista, upravo je gitarski „rif“ kojim počinje „Džoni, budi dobar“, i koji se ponavlja kasnije tokom kompozicije, privukao publiku željnu novog zvuka. Interesantno je da Beri ni ovde nije bio potpuno originalan. Naime, pomenuti rif je od note do note skinut sa solo deonice gitariste Karla Hogana, zabeleženog u kompoziciji „Nije li to baš kao žena“ („Ain’t That Just Like a Woman”), koju je 1946. izvodio orkestar Luisa Džordana, saksofoniste, pevača i dirigenta.

Kako su zapazili muzikolozi, sam naslov kompozicije je sugestivan i kazuje da je reč o dobrom gitaristi, upravo onakvom kakav je i sam Čak Beri. Tu je još jedan autobiografski detalj: Beri je, naime, rođen u aveniji Gudi, u Sent Luisu. Mada je pišući „Džoni, budi dobar“ bio inspirisan sviračkim umećem klaviriste Džonija Džonsona, sa kojim je tokom zajedničkog rada napravio više snimaka, Beri ju je pretvorio u neku vrstu lične crtice.

Da je reč o pravom i vanvremenskom rokenrol hitu, potvrđeno je i 1985. Naime, „Džoni“ je te godine privukao pažnju i generacije čiji su roditelji uživali u njenom prvobitnom izvođenju. Desilo se to u filmu „Povratak u budućnost“, u kojem glavni lik Marti Mekflaj, putujući kroz vreme, sticajem okolnosti, dospeva na binu u vreme maturske zabave njegovih roditelja. Ne znajući šta da svira, kreće sa „rifom“ iz „Džonija“, i u sali nastaje haos...

Ne čudi stoga što je legendarni „bitls“ Džon Lenon jednom prilikom rekao: „Ako biste pokušali da rokenrolu nadenete neko drugo ime, morali biste ga nazvati – Čak Beri“.