Amerikanci glasali

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Po tradiciji koja je uspostavljena još dok je Amerika bila pretežno poljoprivredna zemlja, izbori se održavaju u novembru, i to prvog utorka. Radovima u poljima su bili već obavljeni, nedelja nije bila zgodna, zbog obaveza prema crkvi, a u ponedeljak je trebalo krenuti na put ka glasačkom mestu...

Tako je ostalo do danas, iako je poljoprivreda samo 1,2 odsto njene ekonomije. Ovog utorka je bio veliki izborni dan, prvi od predsedničkih izbora 2008. koji su već ušli u istoriju kao prvi na kojima je izabran jedan crni predsednik, o kome se danas inače ne glasa, ali o čijem učinku se posredno presuđuje.

Juče su Amerikanci birali 435 poslanika („kongresmena”) u donji, Predstavnički dom kongresa čiji je mandat dve godine, 37 od 100 senatora (mandat šest godina), 37 guvernera i 6.115 poslanika u parlamentima federalnih država.

Uz to, izlazak na birališta iskorišćen je i za održavanje čak 160 referenduma (i u bogatom društvu se ekonomiše sa troškovima demokratije) u različitim federalnim država, sa raznim pitanjima: od legalizacije marihuane u Kaliforniji, do osporavanja Obamine zdravstvene reforme u Arizoni, Koloradu i Oklahomi.

Juče ujutru je u moje elektronsko poštansko sanduče stiglo pismo iz Demokratske stranke (ne znam kako sam dospeo na njihovu listu elektronskih adresa), sa pozivom da glasam. Poruku je pratio i formular na kojem je trebalo da unesem svoju kućnu adresu i poštanski broj. Kad sam to uradio, na ekranu se pojavila mapa sa putokazom do najbližeg glasačkog mesta.

Otišao sam tamo, naravno, iz profesionalne radoznalosti. Biralište je bilo u obližnjem „komjuniti centru”, nekoj vrsti naše „mesne zajednice”. Nigde usput nisam naišao na neki predizborni plakat: propisi o urbanoj estetici ovde se rigorozno sprovode.

Jedini znak da se održavaju izbori bili su nevelike table sa imenima kandidata i njihovoj političkoj pripadnosti, pobodene u zemlju, samo desetak metara od ulaza u zgradu u kojoj je biralište. Na dva stola su bili i leci kandidata – jedna kandidatkinja je ponudila i „mito” u obliku turpije za nokte za jednokratnu upotrebu.

Kad se prođe ova „dobrodošlica”, nailazi se na upozorenje da je nadalje zabranjeno svako izborno ubeđivanje. Ono je inače nastavljeno u medijima – i jučerašnji dan je protekao u analizama ko će koga pobediti, šta će biti sa Amerikom posle, šta će u svom političkom nastupu morati da promeni Obama i slično. Jedan ovdašnji komentator je, u jeku medijske predizborne kakofonije, primetio da je buka tolika – da se ništa ne čuje.

Unutra, na glasačkom mestu „Frendšip vilidž”, država Merilend, sve je bilo u savršenom redu. Prvo red strpljivih birača, koji najpre prilaze kontrolnom stolu, gde se proverava da li su u kompjuterskom biračkom spisku. Ako slučajno nisu, glasaće na privremenom glasačkom listiću koji postaje važeći tek kad se njihov status potvrdi.

Nema „nevidljivog mastila” – nikome ne pada na pamet da dva puta glasa. A glasa se pritiskom na određeno dugme na digitalnoj glasačkoj mašini, kojih je na biračkom mestu bilo ukupno 14. Oni koji slabije vide imaju mogućnost da glasački listić uveličaju, oni koji ne znaju dovoljno engleski, mogu da odaberu listić na španskom.

U Merilendu mogu da glasaju samo oni koji imaju lične isprave ove države. Na glasačkom listiću su inače bila imena pet kandidata za guvernera države (republikanac, demokrata, libertarijanac, zeleni i konsitucionalista). Zatim četiri kandidata za jedno mesto u Predstavničkom domu koji se bira u ovoj izbornoj jedinici i isto toliko onih koji se nadmeću za jedno senatorsko mesto. Na spisku su bili i poslanici lokalne skupštine i državni tužilac.

Celu proceduru nadgledao je birački odbor od devet članova. Njegov prvi čovek, Džon Mertens, kaže nam da je odziv sasvim dobar i da očekuje da će se odazvati između 60 i 70 odsto odsto registrovanih birača. Na pitanje da prognozira ishod, kaže da će „verovatno biti velikih promena, sa tako lošom ekonomijom ljudi su frustrirani”. A onda, kao izborni zvaničnik koji mora da bude neutralan, napomenu: „Tako bar pišu novine.”

Partijskih posmatrača, veli, nema: jutros ih je posetio jedan predstavnik demokrata, pa je otišao. „Nama se veruje”, dodaje.

Kad se u osam uveče biralište zatvori, iz glasačkih mašina će se povaditi memorijske kartice i ubacivanjem u posebnu mašinu rezultati će se sabrati. Nestrpljivi će lokalni rezultat moći da vide okačen na prozor već u devet uveče. Ili da u isto vreme, na svim televizijskim programima, sagledaju celu sliku mnogo najavljivane „velike promene”.

Milan Mišić