Čaše za ispijanje vina

Jubilej – šest decenija od osnivanja Muzeja primenjene umetnosti biće obeleženo sa dve izložbe u ovoj ustanovi, monografijom o MPU na engleskom jeziku, „Srbijamarka” će štampati dve marke sa motivima predmeta iz kolekcija muzeja, a biće otvorena nova muzička scena u Galeriji Žad. Ovo su juče na konferenciji za novinare najavili Dušan Milovanović, muzejski savetnik MPU sa kustoskinjama Milom Gajić i Draginjom Maskareli.

Prvu, centralnu postavku kojom se obeležava jubilej pod nazivom „Srebrne čaše poznog srednjeg veka u Srbiji”, autorke Mile Gajić, otvoriće u subotu u 18 časova ministar kulture Nebojša Bradić. Druga izložba „Novo u kolekcijama MPU, Akvizicije 2001-2010” u galeriji „Anastas” predstaviće najreprezentativnije predmete iz zbirki koji su otkupljeni ili poklonjeni tokom poslednjih deset godina rada. Dizajn kataloga realizovala je Jelena Seničić Vilimanović. Izložbe će biti otvorene do 31. januara naredne godine, a prate ih katalozi na srpskom i engleskom jeziku.

– Kolektiv koji je brojčano ostao isti kao i prvog dana priređuje u proseku 15 izložbi godišnje, tako da je za šest decenija organizovano 1.019 izložbi, izdato je oko 400 publikacija i organizovao 1.220 predavanja, promocija i radionica – rekao je Dušan Milovanović.

Muzej primenjene umetnosti je po osnivanju 1950. godine počeo sa skromnim fondom od 3000 predmeta koji je proteklih decenija obogaćen otkupima, poklonima i legatima donatora i danas broji 37.000 predmeta.

Povodom izložbe „Srebrne čaše poznog srednjeg veka u Srbiji”, autorka Mila Gajić, viši kustos MPU, novinarima je najavila:

– Bićete u prilici da vidite senzacionalan materijal koji se sastoji od 92 eksponata. Reč je o čašama koje su nastale od 14. do 18. veka, a jedna među njima je vladarska čaša cara Dušana. Pored čaša iz našeg fundusa, tu su eksponati iz Narodnog muzeja, Muzeja grada Beograda, iz Eparhije niške, Kruševca, većina ovih predmeta potiče iz čitave Srbije i sa Kosova, a osim što su vlasništvo muzeja neke od ovih čaša potiču iz privatnih kolekcija poput one koja pripada Vitoru Ristoviću. Čaše iz 14. i 15. veka su uglavnom vladarske i zanimljiva je njihova forma, jer podsećaju na okrugle zdele. Međutim, to nisu ni pehari, ni putiri, na njima čak i piše „ovo je čaša...” pa se navodi ime vlasnika. Izložbu završavamo čašama iz 18. veka, tipične forme, namene i sa motivima očuvanim iz ranog perioda, a akcenat izložbe je na čašama iz 16. i 17. veka. I bile su namenjene ispijanju vina. Najvrednija čaša na izložbi jeste u istorijskom smislu čaša cara Dušana, a koje su još osim nje vredne videćete sami.

B. Lijeskić