Gledanje uz poverenje

Na muci se poznaju junaci... U tom smislu prirodne nepogode, poput nedavnog zemljotresa u Kraljevu, postaju ispit valjanosti za mnogo koga. Na proveri su sistemsko ustrojstvo i praktična delotvornost državnih službi, sposobnost lokalnih vlasti za brzo odlučivanje i delanje, stručnost timova za hitne intervencije, solidarnost građana sa ugroženim sunarodnicima...

Loši događaji ovakve vrste dobre su prilike i za medije da pokažu šta znaju i šta mogu. Tada je informisanje javnosti od posebne važnosti, a valjanost izveštavanja ima dodatni značaj. Iako je internet komunikacija u noći između utorka i srede pretekla ostale vidove obaveštavanja, jutarnji programi domaćih televizija bili su za većinu prvo pravo mesto za saznavanje činjenica. Vesti su se tu ne samo sustizale i dopunjavale iz časa u čas, nego su sadržale i sliku – što je upotpunjavalo i dodatno snažilo izveštavanje o događaju.

Baš oko te slike nastao je spor između Radio-televizije Srbije i Pink televizije. Izvorni video-materijal koji se tog jutra mogao videti na ekranu, a u više jutarnjih emisija, snimile su ekipe kraljevačkog dopisništva RTS-a. Ispostavilo se da je Javni servis kolegijalno ustupao svoje ekskluzivne snimke drugim emiterima, s očekivanjem da se korektno navede ko je njihov autor. TV Pink se oglušio o ovo pravilo dobre prakse i izazvao protest RTS-a.

Za TV gledaoca, kad su u pitanju aktuelna a dramatična dešavanja kakva su bila zemljotres u Kraljevu, pažnja se usmerava na suštinu i celinu informacije. U traganju za što više pojedinosti i za što svežijim podacima on će prelaziti s kanala na kanal ne uočavajući finese u plasiranju materijala, ponavljanja, citate ili originalnost u delovima video mozaika koji takvim „zapovanjem” sam stvara. Teško da će registrovati sitnu krađu o kojoj je ovde reč.

Ali, u konkurentskoj utakmici između dve pomenute medijske kuće ništa se ne zanemaruje i ne prašta. Koristi se sve što može da dokaže sopstvenu prednost. A ona je najčešće shvaćena kao nivo gledanosti. Pa se u borbi za rejting menjaju programski smerovi, relativizuju profesionalni kriterijumi, variraju produkcioni standardi.

No, kad je reč o informativnom programu, uz gledanost, bitno merilo stvarne vrednosti ponude i uticaja na publiku postaje vera u verodostojnost datog sadržaja, odnosno stepen poverenja u dobijene informacije. Takvim procenama o svom učinku televizije kao da se više ne bave. A vredelo bi znati zašto u redovnoj ponudi informativnih emisija sa toliko sličnih koncepata gledalac bira baš taj i taj dnevnik ili taj i taj jutarnji program. Odnosno, jesu li privlačnost i spretnost voditelja, lepota i funkcionalnost studijske opreme, razgranatost dopisničke mreže, dinamika režije jedini dovoljni za gledalačku vernost.