EK pohvalila napredak Srbije

BRISEL – U godišnjem izveštaju Evropske komisije (EK) o napretku država koje teže članstvu u Evropskoj uniji (EU), Srbija je pohvaljena zbog poboljšanja odnosa sa Prištinom, ali je pozvana da uloži veće napore u pronalaženju i hapšenju preostalih haških optuženika.

U izveštaju koji će biti objavljen sutra, navodi se da je Srbija pokazala pozitivne rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala, ali da su potrebni veći napori u reformi pravosuđa i administracije, navela je novinska agencija Rojters koja je imala uvid u nacrt ovog dokumenta.

Od Srbije se zahteva puna saradnja sa Haškim tribunalom i konstruktivniji pristup po pitanju učešća Kosova u regionalnoj trgovini i saradnji, kao što se vlasti u Beogradu pozivaju da prizna carinske deklaracije privremenih institucija smaouprave u pokrajini.

U izveštaju se navodi da je Hrvatska ušla u finalnu fazu predpristupnih pregovora sa Unijom, ali se ukazuje da ova država mora nastaviti sa naporima i dodatno ih intenzivirati, posebno na polju reforme pravosuđa.

Od Hrvatske se, takođe, traži da poboljša borbu protiv korupcije i saradnju sa Haškim tribunalom, a navodi se i da ova zemlja mora restrukturirati svoja brodogradilišta i rešiti probleme u vezi nezavisnosti lokalnih medija.

Za Makedoniju se u izveštaju EK navodi da problem sa Grčkom oko imena ove bivše jugoslovenske republike nastavlja da blokira napredak ka članstvu u EU, ali i da u ovoj zemlji mora biti poboljšan dijalog među političkim partijama i napredovati u reformama pravosuđa i javne administracije.

Poboljšanja su potrebna i u sferi slobode izražavanja i poslovnog okruženja. Bosna i Hercegovina napravila je, prema izveštaju, ograničeni napredak u sprovođenju ključnih reformi, a neophodno je stvaranje zajedničke vizije svih političkih lidera o smeru u kojem se reforme moraju kretati.

U delu izveštaja koji se odnosi na Kosovo i Metohiju , navodi se da se vlasti u pokrajini moraju ozbiljnije pozabaviti borbi protiv organizovanog kriminala, pranja novca i korupcije, a da ozbiljni izazovi postoje i na polju reforme javne administracije i vladavine zakona.

EK, takođe, navodi da na Kosmetu, u praksi, nije obezbeđena sloboda izražavanja.

Crna Gora će, kako su preneli mediji u Podgorici koji su imali uvid u ovaj dokument, dobiti preporuku EK za status kandidata, ali će do početka pregovora morati da uloži dodatne napore da popravi stanje u mnogim oblastima kao što su borba protiv organizovanog kriminala, izborno zakonodavstvo i efikasnost pravosuđa.

Iako je Crna Gora, kako se navodi, parlamentarna demokratija koja funkcioniše uveliko u skladu sa evropskim standardima, postoje nedostaci u funckionisanju demokratskih institucija

Takođe postoje nedostaci u sprovođenju zakona, iako je pravni i institucionalni okvir poslednjih godina ojačan.

Albanija, prema izveštaju, mora poboljšati efikasnost i stabilnost demokratskih institucija koji su trenutno nedovoljni, a politička interakcija je obeležena konfrontacijama i nekonstruktivna. Albanija, takođe, mora poboljšati reforme pravosuđa i ojačati vladavinu prava.

U Turskoj su neophodni značajni napori u obezbeđivanju osnovnih ljudskih prava, slobode medija, a potrebna je i sveobuhvatnija javna debata o vitalnim ustavnim promenama, čije je sprovođenje, takođe, od vitalnog značaja.

Turskoj se posebno zameraju manjkavosti u poštovanju prava žena, slobode veroispovesti i prava manjinskih zajednica. „Hitno je potrebno ispuniti Protokol iz Ankare o otvaranju luka za saobraćaj brodova sa Kipra” navodi se u izveštaju i dodaje da do sada nije postignut nikakav napredak po pitanju normalizacije odnosa sa Kiprom.

Island mora ispuniti postojeće obaveze definisane Evropskim ugovorom o slobodnoj trgovini i uložiti više napora u informisanje javnog mnjenja o pristupanju EU.

U izveštaju se govori i o ukupnoj evropskoj politici proširenja i Komisija ponavlja svoju predanost primanju novih država u članstvo, ističući da je to u interesu Unije, kao i da se mora boriti protiv „zamorenosti proširenjem”.

Nove članice iz Istočne Evrope su, kako se navodi, bile od vitalnog značaja za učvršćivanje globalne uloge Unije, obezbeđivanje energetske bezbednosti, borbu protiv kriminala i zaštitu okoline.