Rokabili kontesa

Lepe žene, kao što se zna, prolaze kroz grad. Neka zaluta i na rokenrol scenu. Imelda Mej je jedna od njih. Radi se o irskoj pevačici čiji se treći album „Mayhem” nedavno pojavio. Izvođačku personu Imelda je izgradila kombinujući odlike opake rokabili kraljice i španske lepotice kojoj se klanja lokalni toreador na kraju predstave. Izgleda kao Ava Gardner u doba dok je snimala filmove „Bosonoga kontesa” i „Sunce se ponovo rađa”. Džinovska lokna navrh glave je u funkciji zagonetne metafore. 

Ko je imao priliku da vidi i čuje Imeldu Mej uživo zna da su erotika i ritam ključni elementi njenog nastupa. Kad je na jednom prošlogodišnjem koncertu opalila dairama po desnom kuku, muškarci u sali – među kojima je slučajno bio i ovaj potpisnik – pomislili su da im tektonske sile izmiču tlo pod nogama. Energiju koja se oslobađa tokom živih nastupa Imelda i njen bend prenose i na nosač zvuka. Album „Mayhem” poseduje isti energetski protok kao ploče koje su snimali Džoni Barnet, Vanda Džekson i Karl Perkins.

Album „Tatoo Love” iz 2008. godine skrenuo je pažnju na irsku pevačicu. Poročna mešavina rokabilija, bugi-vugija, tzv. džamp bluza i otrovnih džez balada ponuđena je slušateljstvu. To je urađeno sa stilom i rafinmanom koji je nagnao mnoge da zaključe da se „od grupe „Stray Cats” nije pojavio tako zanimljiv i originalni izvođač u ovoj muzičkoj oblasti. Pesme „Johnny Got A Boom Boom”, „Big Bad Handsome Man” i „Knock 123” bile su odgovarajući poligon za demonstraciju stila i senzualnosti. Provokativna i aluzivna priroda interpretacije, u kontekstu nepogrešivog muziciranja, priuštila je publici iznenađujući doživljaj. Gitarista, suprug Darel Hajem i basista Al Ger imaju istu ulogu koju su Skoti Mur i Bil Blek imali na prvim Elvisovim snimcima u studiju „Sun” u Memfisu.

Novi album „Mayhem” predstavlja kolekciju od trinaest originalnih Imeldinih napeva, plus zanimljiva obrada kultne teme „Tainted Love”. Još jednom je demonstrirano savršeno razumevanje muzičkih idioma čijim amalgamiranjem je nastao rokenrol. Ritmička egzibicija na akustičnom basu nalazi se na početku prve pesme „Pulling The Rug”. Publika se istog trenutka teleportuje u vreme kada su rok muzičari bili vesnici nove osećajnosti i drugačijeg doživljaja sveta. Bluz balada „Kentish Town Waltz” otkriva herojske elemente u svakodnevnom životu onih koji se nalaze na najnižem stepeniku socijalne skale. Naslovna pesma i „Psycho” povezuju celu stvar garažnim rokom.

Džim Dikinson je jednom rekao da rokabili muzika predstavlja „paradoks umotan u zagonetku”. Jedan od najvećih „rokabili mačora” Čarli Feders je dodao: „Rokabili je početak i kraj muzike”. Ne razumem najbolje ove sentence rok filozofa iz Memfisa. Ipak, slušajući album „Mayhem”, naslućujem da su nekako u pravu. Paradoks, zagonetka, početak i kraj su reči koje određuju muzičku misiju Imelde Mej.