Džinovski Isus podelio javnost

Džinovski kip Isusa Hrista, za koji Poljaci tvrde da je najviši na svetu, konačno je proteklog vikenda postavljen u malom gradu Švjebođinu na zapadu zemlje.

Pandan čuvenom Hristu spasitelju iz Rio de Žaneira posle pet godina od početka gradnje zagospodario je horizontom u blizini poljsko-nemačke granice, ali je, kako javljaju svetske agencije, poljska javnost podeljena oko toga da li im je uopšte bio potreban ovakav megalomanski poduhvat.

Kip Hrista kralja visok je 33 metra, po jedan metar za svaku godinu Isusovog života, ali je sa veštačkim brdašcem koje služi kao postolje i zlatnom krunom narastao na 51 metar. Najslavnija građevina ovog tipa – kip u Brazilu bez postolja je visok 38 metara, a onaj u Boliviji 40,4 metra, pa Poljaci veruju da je ova njihova najviša statua Isusa Hrista na svetu.(/slika2)

Kada je kran postavio glavu sa krunom na ostatak kipa, nekoliko stotina okupljenih Poljaka je tapšalo, neki su se molili, a treći su zahvaljivali svešteniku Silvesteru Zavadskom, idejnom tvorcu građevine.

Zavadski je pre pet godina kupio zemljište u Švjebođinu, pozvao arhitekte, građevinare i donatore iz celog sveta, ali nije saopštio koliko je na kraju koštalo da se kip podigne.

Upravo je to ono što najviše zanima veliki deo Poljaka koji se pitaju da li im je baš bio neophodan ovakav megalomanski simbol u vreme kada mnogi građani gube posao i nemaju ni za osnovne potrebe. Međutim, osim racionalnih argumenata, protivnici kipa iz Švjebođina potežu i metafizičke. Oni podsećaju da je glava kipa pala i smrskala nogu jednom radniku, kao i da je Zavadski za vreme izgradnje doživeo srčani udar, što sve tumače kao božije neslaganje sa „groznim kičem” i lošom kopijom originala iz Brazila.

Bio kič ili ne, tek poljski građevinari mu predviđaju najviše 20 godina slave, posle čega će se neminovno srušiti. „Napravljen je na nesigurnim temeljima”, tvrde eksperti.(/slika3)

Zvaničnici mesta sa oko 20.000 stanovnika nadaju se da će kip težak 440 tona promovisati grad i privući turiste.

Iako svečano otkrivanje tek predstoji, jasno je da je kip beo baš kao i dva slavna prethodnika iz Latinske Amerike, ali za razliku od njih evropski pandan ima i zlatnu krunu.

Međutim, pojedini mediji podsećaju da to što je kip kopija i izraz megalomanije nije najveći problem. Spominje se da je Zavadski radnicima zakidao na dnevnicima, očekujući da rade za veru a ne za novac. Sredio je da se posla dohvate i robijaši iz lokalnog zatvora. Zato kritičari kažu da spomenik nema nikakve veze sa hrišćanstvom i da je za mnoge Poljake pre razlog za podsmeh nego za ponos.

J. S.