Kipar – ljubav na prvi pogled

Kipar je rajsko ostrvo čudesne prirode, prepuno jedinstvenog istorijskog blaga koje su za sobom ostavljale brojne civilizacije, nacije različitih kultura, vladaoci iz svih krajeva sveta.

Izniklo iz modrine Mediterana, ovo ostrvo neponovljive istorije delilo je svoju sudbinu sa Turskom, Sirijom, Egiptom,Grčkom, Velikom Britanijom i, na samomom početku, Vavilonom, Persijom, Feničanima, Vencijom,Otomanskim carstvom...Smenjivali su se osvajači i vladaoci a Kipar je opstajao, jedinstven u svojoj divljoj lepoti, prihvatajući dobro od tuđina, osvajača i posetilaca, poklanjajući svima njima i deo svoje posebnosti.

U Severni Kipar stižemo iz Beograda preko Istanbula, letilicom Turkiš erlajna,jednom od najboljih avionskih kompanija u Evropi. Početak je novembra a dočekuje nas nebo bez oblaka i temperatura od 27 stepeni Celzijusa. Kipar nesebično pokazuje mnoštvo svojih lepih lica, vidljiivh u srdačnim osmesima ljudi, miru luksuznih hotelskih kompleksa, mirisu i ukusu nacionalne kuhinje, raskošnim bojama rastinja, plavetnilu mora, huku talasa koji se, preko stena, valjaju do dugih peščanih plaža...

Pozna je jesen a sve miriše na leto. I možda je baš sada pravi trenutak da obogatite sva svoja čula, svoje emocije i svoje iskustvo, susretom s ostrvom koje na satu istorije broji vreme dugo deset hiljada godina...

Od čega da počnete?

Nesumnjivo od Karenie. Zato što ćete tu, možda i vi,baš kao što smo i mi, prisustvovati veseloj sedeljci Grka i Turaka, starih i mladih, koji se sporazumevaju na engleskom, pevaju na grčkom i turskom, a jedu jastoge iz zajedničkog Mediterana.

Ili, možda, zato što u ovom prastarom gradu smaštenom u podnožju najvišeg planinskog vrha, ispod njegovih 1.204 metra, možete da prošetate zidinama srednjevekovnih zamkova u kojima su živele krstaške vođe posle pada Jerusalima i od kojih je jedan poslužio kao inspiracija Voltu Dizniju da izmašta filmski zamak za Uspavanu Lepoticu i njenog princa...

Svakako i zbog toga što tu, u malom seocetu, možete prošetati ispod svodova opatije iz 13. veka, jednog od najlepših spomenika gotske arhitekture na Mediteranu, Belapaisa, gde je život odneo još jednu pobedu, kako je to nama izgledalo, iako se opatija, posle dva veka postojanja ugasila...Zato što su se vremenom monasi zaljubljivali, ženili, dobijali decu, radovali se otkrivajući suštinu života...Do poslednjeg, u 15. veku...

Samo na Kipru možete da osetite miris crnog kedra, plemenitogdrvetaza čiji se plod, opor i gorak, vezuju mnoge legende o čudesnim isceljenima.

Maslinjaci su posečeni, umesto njih iznikli su hoteli, hiljade apartmana i luksuznih kuća s bazenima, velikim terasama, pogledom na more...

Gustih i dubokih šuma, po kojima u srednjem veku lovili kiparski bogataši predvođeni Ričardom LavljimSrcem, takođe nema. Umesto njih iznikli su brojni kvalitetni široki putevi i autoputevi. Ko zna šta bi na sve to rekao Ričard Lavlje Srce, koji se na ostvro iskrcao 1191. godine, gde se oženio a kraljicu svog srca proglasio za Kraljicu Engleske, posle čega je Kipar porodao Vitezovima Templarima. Ipak, možda bi mu se dopalo to što na obalama Severnog Kipra živi preko 347 različitih vrsta ptica, od čega je sedam endemskih a 27 dolazi ovde samo da bi produžilo svoju vrstu.

A tek orhideje! U Severnom Kipru one su praznik za oči svih ljubitelja prirode, posebno onih koji vole divlje cveće. U carstvu divljih orhideja koje počinje da buja krajem novembra, 32 vrste ovog cveta neobične lepote, udružene sa anemonama, narcisima, irisima, lalalama...cvetajui rastusve do kraja marta.

More zelenih kornjača i danas, baš kao i pre oko milion godina, polažusvoja jaja na napuštenim plažama Severnog Kipra od maja kako bi,u avgustu,mnoštvo njih ponovo zaronilo u plavet noseći u svom sećanju milion godina dugo pamćenje da se ovde moraju vratiti ponovo u isto vreme, sledeće godine.

Danas ovaj deo ostrva nastanjuje oko 250.000 stanovnika, smeštenih u pet gradova. Nikozija je najveća, sa 90.000, pa Famgusta sa 60 i Karenia sa nešto više od 40.000 stanovnika. Ponose se malim procentom nezaposlenih ( oko deset odsto, po pravilu mladih, fakultetski obrazovanih ljudi, koji ne prihvataju slabije plaćene poslove prepuštajući ih sunarodnicima iz Turske), velikim procentom pismenih ( 99 osto stanovnika ume da piše i čita), brojem studenata ( 45.000 mladih ljudi studira na šest univerziteta), brojem privatnih registrovanih automobila ( 150.000, uglavnom najnovijih modela, vozi se levom stranom, a cena litra benzina je samo jedan evro), prosečnom zaradom ( oko 2.000 evra), zdravstvenom zaštitom i, naravno, svojom istorijom i tradicijom.

Kažu da na Kipru ima 360 sunčanih dana godišnje. Tvrde da se ne zna u kom godišnjem dobu je na njemu lepše. Uvereni su da je Mediteransko more tu najplavlje, vazduh najčistiji, voće najslađe, cveće najmirisnije...

I možda je sve to tačno. Ali, i da nije, ona slika veselih i raspevanih prijatelja, koje podeljenost ostrva ipak nije sasvim razdvojila, ostaje za nezaborav. I ponavljamo je zbog onih koji misle da je naša planeta dovoljno velika da prihvati sve naše različitosti, sve naše suprotnosti, sve naše želje, sve frustracije, ograničenja i mogućnosti. Takvi će se zaljubiti u Kipar na prvi pogled.