Кипар – љубав на први поглед

Кипар је рајско острво чудесне природе, препуно јединственог историјског блага које су за собом остављале бројне цивилизације, нације различитих култура, владаоци из свих крајева света.

Изникло из модрине Медитерана, ово острво непоновљиве историје делило је своју судбину са Турском, Сиријом, Египтом,Грчком, Великом Британијом и, на самомом почетку, Вавилоном, Персијом, Феничанима, Венцијом,Отоманским царством...Смењивали су се освајачи и владаоци а Кипар је опстајао, јединствен у својој дивљој лепоти, прихватајући добро од туђина, освајача и посетилаца, поклањајући свима њима и део своје посебности.

У Северни Кипар стижемо из Београда преко Истанбула, летилицом Туркиш ерлајна,једном од најбољих авионских компанија у Европи. Почетак је новембра а дочекује нас небо без облака и температура од 27 степени Целзијуса. Кипар несебично показује мноштво својих лепих лица, видљиивх у срдачним осмесима људи, миру луксузних хотелских комплекса, мирису и укусу националне кухиње, раскошним бојама растиња, плаветнилу мора, хуку таласа који се, преко стена, ваљају до дугих пешчаних плажа...

Позна је јесен а све мирише на лето. И можда је баш сада прави тренутак да обогатите сва своја чула, своје емоције и своје искуство, сусретом с острвом које на сату историје броји време дуго десет хиљада година...

Од чега да почнете?

Несумњиво од Карение. Зато што ћете ту, можда и ви,баш као што смо и ми, присуствовати веселој седељци Грка и Турака, старих и младих, који се споразумевају на енглеском, певају на грчком и турском, а једу јастоге из заједничког Медитерана.

Или, можда, зато што у овом прастаром граду смаштеном у подножју највишег планинског врха, испод његових 1.204 метра, можете да прошетате зидинама средњевековних замкова у којима су живеле крсташке вође после пада Јерусалима и од којих је један послужио као инспирација Волту Дизнију да измашта филмски замак за Успавану Лепотицу и њеног принца...

Свакако и због тога што ту, у малом сеоцету, можете прошетати испод сводова опатије из 13. века, једног од најлепших споменика готске архитектуре на Медитерану, Белапаиса, где је живот однео још једну победу, како је то нама изгледало, иако се опатија, после два века постојања угасила...Зато што су се временом монаси заљубљивали, женили, добијали децу, радовали се откривајући суштину живота...До последњег, у 15. веку...

Само на Кипру можете да осетите мирис црног кедра, племенитогдрветаза чији се плод, опор и горак, везују многе легенде о чудесним исцељенима.

Маслињаци су посечени, уместо њих изникли су хотели, хиљаде апартмана и луксузних кућа с базенима, великим терасама, погледом на море...

Густих и дубоких шума, по којима у средњем веку ловили кипарски богаташи предвођени Ричардом ЛављимСрцем, такође нема. Уместо њих изникли су бројни квалитетни широки путеви и аутопутеви. Ко зна шта би на све то рекао Ричард Лавље Срце, који се на оствро искрцао 1191. године, где се оженио а краљицу свог срца прогласио за Краљицу Енглеске, после чега је Кипар породао Витезовима Темпларима. Ипак, можда би му се допало то што на обалама Северног Кипра живи преко 347 различитих врста птица, од чега је седам ендемских а 27 долази овде само да би продужило своју врсту.

А тек орхидеје! У Северном Кипру оне су празник за очи свих љубитеља природе, посебно оних који воле дивље цвеће. У царству дивљих орхидеја које почиње да буја крајем новембра, 32 врсте овог цвета необичне лепоте, удружене са анемонама, нарцисима, ирисима, лалалама...цветајуи растусве до краја марта.

Море зелених корњача и данас, баш као и пре око милион година, полажусвоја јаја на напуштеним плажама Северног Кипра од маја како би,у августу,мноштво њих поново заронило у плавет носећи у свом сећању милион година дуго памћење да се овде морају вратити поново у исто време, следеће године.

Данас овај део острва настањује око 250.000 становника, смештених у пет градова. Никозија је највећа, са 90.000, па Фамгуста са 60 и Карениа са нешто више од 40.000 становника. Поносе се малим процентом незапослених ( око десет одсто, по правилу младих, факултетски образованих људи, који не прихватају слабије плаћене послове препуштајући их сународницима из Турске), великим процентом писмених ( 99 осто становника уме да пише и чита), бројем студената ( 45.000 младих људи студира на шест универзитета), бројем приватних регистрованих аутомобила ( 150.000, углавном најновијих модела, вози се левом страном, а цена литра бензина је само један евро), просечном зарадом ( око 2.000 евра), здравственом заштитом и, наравно, својом историјом и традицијом.

Кажу да на Кипру има 360 сунчаних дана годишње. Тврде да се не зна у ком годишњем добу је на њему лепше. Уверени су да је Медитеранско море ту најплавље, ваздух најчистији, воће најслађе, цвеће најмирисније...

И можда је све то тачно. Али, и да није, она слика веселих и распеваних пријатеља, које подељеност острва ипак није сасвим раздвојила, остаје за незаборав. И понављамо је због оних који мисле да је наша планета довољно велика да прихвати све наше различитости, све наше супротности, све наше жеље, све фрустрације, ограничења и могућности. Такви ће се заљубити у Кипар на први поглед.