"Popustljivi" prete nasiljem

Posle sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećene Kosovu i Metohiji Marti Ahtisari je zaključio da je u pregovorima Beograda i Prištine albanska strana bila popustljivija. Posle niza izjava specijalnog izaslanika i njegovog zamenika Alberta Roana i osmomesečnih pregovora koji nisu doveli do približavanja stavova, čini se bespredmetnim baviti se pronalaženjem tih albanskih kompromisa.

Možda bi posle ove Ahtisarijeve konstatacije najbolje bilo citirati reči bivšeg britanskog premijera Vinstona Čerčila koji je svojevremeno za svog tadašnjeg političkog protivnika, koga su hvalili kao skromnog i sklonog kompromisima, rekao: "Veoma skroman čovek, sa mnogo razloga za svoju popustljivost". Nisu li i kosovski Albanci u istoj situaciji? Još od Rambujea, kada su pokazali malo popustljivosti, dobili su Nato kao svoju avijaciju. Danas su na putu da dobiju nezavisnost za teritoriju koju je za njih osvojio neko drugi i na kojoj ne poštuju elementarna ljudska prava jednog naroda. Predsednik strane koju je Ahtisari označio kao popustljiviju, dakle, Fatmir Sejdiju, ambasadore SB UN obavestio je da bi "svako dalje odlaganje utvrđivanja političkog statusa bilo – posebno opasno", i da bi svaki drugi korak predstavljao "kompromitaciju samog procesa".

U direktnoj vezi sa pregovaračkim procesom i odlukom Kontakt grupe da Ahtisariju da mandat da formuliše svoj predlog za buduće rešenje Kosmeta, 20. septembra Pododbor za Evropu Odbora za međunarodne odnose Predstavničkog doma Kongresa SAD organizovao je javno svedočenje na temu "Srbija: sadašnji problemi i smernice za budućnost". Uvodnim izlaganjem predsedavajući republikanski kongresmen Elton Galagli otvorio je dilemu da li pre donošenja rešenja za Kosmet treba ostaviti vremena Srbiji da sprovede izbore. "Ako se izbori održe posle završetka pregovora o statusu Kosmeta povećava se šansa da ekstremno nacionalistička radikalna stranka dođe u mogućnost da formira koalicionu vladu. Ako se to dogodi, dovešće u pitanje druge planove, kao što su saradnja u hapšenju Mladića, a svakako će odnose Srbije sa SAD i Evropom vratiti na početak", rekao je Galagli.

Jasan odgovor na tu dilemu dao je potpredsednik američkog Instituta za mir Danijel Server navodeći da se koncepcija Beograda zasniva na formuli 3D (delay, division and distraction): odlaganju, podeli i destrukciji.

"Često se pitam da li previše tražimo od Srbije, da li bi bilo mudro da odložimo rešenje statusa Kosmeta i damo Srbiji vremena da konsoliduje svoju demokratiju. Moj odgovor je – ne. Iskustvo poslednjih nekoliko godina uči nas da otvoreno pitanje Kosmeta održava vatru za jačanje nacionalističkih snaga u Srbiji i slabi one snage koje, što je pre moguće, žele da je uvedu u EU". On je svoje mišljenje da ne treba odlagati rešenje statusa Kosmeta zbog unutrašnjih prilika u Srbiji obrazložio rečima: "Mislim da treba pustiti Srbe da izaberu koga hoće na izborima i to kada hoće. Iskreno, ako izaberu radikale, mislim da će to olakšati rešavanje kosmetskog pitanja. Ali radikali više ne mogu obrnuti demokratski proces, jer ne mislim da su pretnja po susede kao nekada. Šta god da Srbija učini po pitanju referenduma ili izbora, međunarodna zajednica treba da nastavi da rešava kosmetski problem. Ja bih više voleo da to bude rešeno pre zatvaranja srpskog kruga referenduma i izbora".

Suprotan stav izneo je bivši ambasador Grčke u SAD i član Međunarodne komisije za Balkan Aleksandar Rondos. On je izrazio uverenje da je zajednički strateški interes da se učini sve što je neophodno kako bi se pomoglo Srbima da završe posao koji su započeli u izgradnji demokratije.

"Kada imate prijatelje koji stoje pred vama i računaju na vas kao na člana porodice demokratskih naroda, tada je naša obaveza da stanemo iza njih. Ako to ne učinimo, sigurno nećemo imati pravo da se žalimo kada nam okrenu leđa i odbace nas kao uporne moralne i političke kritizere".

"Ukratko", obratio se Rondos članovima Kongresa, "preuzimamo rizik uticanjem na izborne rezultate onih koji žele da konsoliduju demokratiju u Srbiji zarad udovoljavanja onima koji prete nasiljem". "Malo vizionarstva povelo bi nas na put uspeha", zaključio je ambasador Rondos.

Po pozivu predsedavajućeg govorio je i direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda naglasivši da će demokratsko opredeljenje Srbije pobediti na predstojećim parlamentarnim izborima, "ali na potencijalnoj pobedi demokratskih partija treba raditi veoma pažljivo i ozbiljno".

Demokratski kongresmen Robert Veksler takođe smatra da treba podržati demokratske partije u Srbiji. "Bilo pre ili posle izbora Srbija će se suočiti sa veoma teškim izborom u vezi sa Kosmetom. Nadam se da će posle izbora, kada vlada dobije novi mandat, moći da dovrši pregovore i nastavi rad na svom nacionalnom programu, kakav god on bio", rekao je Veksler.

B. Mitrinović 

-------------------------------------------------------------

Vlada Srbije: Poštenije je da se Ahtisari povuče

 Vlada Srbije ocenila je juče da je "poštenije" da se Marti Ahtisari, glavni međunarodni pregovarač za Kosmet, povuče iz pregovora nego da se stavlja na stranu albanskih separatista. – Postavlja se pitanje da li će Ahtisari, saglasno svom mandatu, uopšte organizovati ozbiljne razgovore o budućem uređenju pokrajine ili je on odlučio da se jednostavno svrsta na stranu albanskih separatista – rekao je Srđan Đurić, direktor vladine Kancelarije za saradnju s medijima.

Đurić je rekao da Ahtisari mora da bude svestan da su pregovori o Kosovu i Metohiji bitni za sudbinu Srbije i da je to "neuporedivo važnije od nečije žurbe i nervoze". – U svakom slučaju, Srbija će odbaciti svako rešenje koje zadire u menjanje naših državnih granica i za nas je od najveće važnosti što Rusija jasno i principijelno brani načela međunarodnog prava – zaključio je Đurić.(Beta) 

------------------------------------------------------------------

Samardžić: Samo u direktnim pregovorima moguće naći rešenje

Koordinator državnog tima za pregovore o statusu Kosova i Metohije Slobodan Samardžić izjavio je juče za Tanjug da će u nastavku razgovora Beograda i Prištine međunarodni posrednik Marti Ahtisari insistirati na šatl diplomatiji u postizanju rešenja o Kosmetu.

Samardžić, međutim, smatra da bi međunarodni posrednici, ukoliko žele uspeh na pregovorima, odnosno kompromisno rešenje morali da istraju na direktnim pregovorima predstavnika dve strane.

Prema Samardžiću, to znači da "predstavnici Beograda i Prištine pregovaraju direktno, bilo da je reč o razgovorima na najvišem nivou, o radnim grupama, ili o delegacijama koje razgovaraju o praktičnim i tehničkim pitanjima". "Međutim, ja imam utisak da će dok Ahtisari vodi ovu stvar insistirati više na šatl diplomatiji. On će verovatno napraviti neki predlog preporuka za statusno rešenje i onda ići sa svojim timom između Beograda i Prištine i testirati šta ko misli o tome", izjavio je Samardžić, koji je inače i savetnik premijera Srbije.

Upitan kako komentariše Ahtisarijevu ocenu da je u dosadašnjem toku pregovora Priština mnogo više napredovala u kompromisu u odnosu na Beograd, Samardžić je odgovorio da to nije tačno. "Ahtisari to kaže zato što je njegov tim, zapravo, radio za Albance i pomagao Albancima u punoj meri tokom tih razgovora. Onda, naravno, da bi opravdali tu svoju ulogu, oni su pohvalili svoje štićenike. Prosto, radi se o tome da nijedna strana ne sme više da ima štićenike, tj. konkretno da albanska strana ne bude štićenik. Da posrednik nema štićenika i to navijanje je krajnje neprimereno", ocenio je Samardžić. (Tanjug)