Kad freskoslikara zaboli zub...

Doktor Obrad Zelić, profesor na Stomatološkom fakultetu u Beogradu, svoju letošnju posetu manastiru Hilandar pamtiće po nesvakidašnjem događaju. Tek što je sa sinom Pavlom, diplomiranim farmaceutom, i dugogodišnjim prijateljem dr Radetom Petrovićem, stomatologom iz Dortmunda, stigao na Svetu goru i prenoćio u obnovljenim konacima pročulo se da su stigli "neki zubari". Za pomoć mu se obratio mladi Nenad B., restaurator fresaka, koji radi u ekipi srpsko-grčkih freskoslikara. Dve noći mučili su ga strašni bolovi u vilici. Bol u zubu nije popuštao uprkos lekovima.

Monasima i brojnim radnicima na raspolaganju je ambulanta u Uranopolisu ili klinika u Solunu. U Kareji, sedištu Hilandara, nema stalnog doktora. Međutim, u Hilandaru je sve u znaku obnove, svaki minut je dragocen, pa je sve daleko i komplikovano. Uz to, kako primećuje dr Zelić, "monasi i ljudi koji rade ovde na obnovi su sasvim drugi svet, nisu njima potrebni mostovi, porcelanske navlake, ne izvoljevaju da li im se boja zuba slaže ili ne".

– Pogledao sam pacijenta i video da ima akutni apsces, gnojni proces, infekciju koja je krenula i već "probija" pokosnicu i kost, uz nepodnošljivu bol koja se širi vilicom. Znao sam da takva situacija može da se iskomplikuje – da može nastupiti gangrena. Hteli smo da pomognemo, ali nova ambulanta se renovirala i ostale su nam samo mala ambulanta i priručna apoteka u najstarijem delu Hilandara – priča dr Zelić.

U ambulanti je dr Zelić pronašao sondu i ogledalce, a doktorov sin, Pavle, diplomirani farmaceut, našao je odgovarajuće antibiotike i analgetike u maloj apoteci. Na sreću, mnogi posetioci u Hilandar donose lekove. Neobična stomatološka intervencija (koja bi se u Beogradu radila u sali ili Klinici za oralnu hirurgiju koja izgleda kao svemirski brod) mogla je da počne: na jednom od najviših delova najstarijeg dela manastira Hilandar, 40 metara visoko od zemlje, na terasi, da bi lekari dobili što bolju svetlost, samo uz pomoć sonde i ogledalceta, koje su prethodno sterilisali na stari način – paljenjem. Dr Zelić je mladiću uz pomoć sonde otvorio apsces, i prstima izdrenirao gnoj iz donje vilice u blizini mrtvog kutnjaka. Nije bilo ni skalpela, ni bušilice, ni autoklava, odnosno sterilizatora, ni anestezije... Bilo je kao u onoj narodnoj "Na muci se poznaju junaci": mladić je hrabro izdržao bolove, a dr Zelić radio na davno zaboravljeni način. Dr Rade Petrović, penzionisani stomatolog i čest posetilac Hilandara, pomagao je korisnim savetima i sve se dobro završilo: već sutradan Nenad je bio visoko na skelama i radio na freskama.

– Ovakvom načinu rada, naravno, više ne učimo naše studente na fakultetu. Pre 30 godina, kao vojnik, bio sam lekar-stažista na karauli na srpsko-bugarskoj granici i tada sam imao čak 700 intervencija i samo jedan apsces. Iskuvavao sam instrumente u kutijama, a bolničari su mi bili dvojica vojnika sa Drine, zemljoradnici. Svako iskustvo dobro dođe – kaže naš sagovornik.