Za sada nema odlaganja reforme gimnazija

– Ministarstvo prosvete je dobilo zahtev Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) da se reforma gimnazija koja je predviđena za iduću školsku godinu pomeri za septembar 2012. godine, ali u ovom trenutku ne mogu da kažem da će biti odlaganja. Mi smo dužni da sprovodimo zakon koji kaže da svi nastavni planovi i programi u oblasti srednjeg obrazovanja treba da budu inovirani za školsku 2011/2012 godinu. Mi ćemo sa NPS i Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao i sa Zajednicom gimnazija i zajednicama srednjih stručnih škola još jednom razmotriti dinamiku i na osnovu toga se dogovarati o daljim koracima – kaže Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje u razgovoru sa novinarima nekoliko redakcija.

Na naš komentar da deo stručnjaka i pre svega nastavnika nije zadovoljan najavljenom reformom, kao i da škole nisu spremne za ono što će se dogoditi iduće jeseni, Lazarević odgovara da je reforma pripremana ozbiljno, da je prvi papir iz Zajednica gimnazija izašao 2005. godine, da je dve godine kasnije formirana Komisija koja je uradila dosta materijala o čemu je diskutovano na zajednicama gimnazija i o čemu su obavešteni svi direktori. Urađena je i studija u kojoj je obrađeno osam evropskih obrazovnih sistema koji nisu slučajno izabrani – to su najrazvijenije zemlje EU, zatim zemlje koje potiču iz bivšeg, sličnog obrazovnog sistema kao što je naš poput Češke i zemlje iz našeg okruženja.

– Reforma je trajan proces, a naša je želja da krenemo s mrtve tačke, jer sve vreme govorimo da je gimnazijsko obrazovanje zapostavljeno. Ne kažem da je sve što je zamišljeno idealno, u hodu ćemo se prestrojavati i sigurno je da nećemo uvesti programe a da ne konsultujemo profesore i direktore – tvrdi Lazarević.

On objašnjava da je radna grupa koju je formirao Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja uz saglasnost Ministarstva do sada uradila deo nastavnog plana za gimnazijsko obrazovanje, što podrazumeva koji su predmeti i koji će broj časova imati ti predmeti.

Učenici koje iduće godine budu upisivali gimnazije, upisivaće prvi razred, ali se neće opredeljivati ni za jedan od dva smera.

– Mi sada imamo četiri smera (društveni, prirodni, opšti i informatički), a predlog je da se ide na dva smera – društveno - jezički i prirodno – matematički, s tim što bi se za smerove učenici opredeljivali tek u drugom razredu. Dakle tu odluku ne bi donosili petnaestogodišnjaci, već šesnaestogodišnjaci, kao što je to u većini zemalja. U drugom razredu bi bilo vrlo blago usmerenje kroz određene predmete, a u trećem i četvrtom bi se učenici odlučivali za paket izbornih predmeta i ta izbornost bi bila u procentu između 30 i 50 odsto. Naravno, taj sistem bi bio uslovno rečeno poludirigovan, dakle neće svaki učenik da bira pojedinačan paket, već bi svaka škola imala određeni paket izbornih predmeta – objašnjava Lazarević.

On dodaje da je osnovni cilj da se kroz ovakav sistem školovanja u gimnazijama i kroz opštu maturu učenici što bolje pripreme za akademske studije. Opšta matura će biti urađena u saradnji sa univerzitetima, tj fakultetima, a kako je predviđeno, ona će od 2010. godine biti ulaznica na akademske studije umesto sadašnjih prijemnih ispita, s tim što bi prijemni ostali na specifičnim fakultetima poput umetničkih.