Magacini prazni, umetnici na ulici

Kada se Dobrica Veselinović, koordinator kampanje „Otvoreno o javnim prostorima”, prošle godine obratio opštinama širom Srbije sa molbom da mu dostave spisak svih zaparloženih javnih prostora, odgovor ga je prilično iznenadio. Ispostavilo se da lokalne vlasti nemaju pojma čime raspolažu, ne poseduju katastar koji objedinjuje ove podatke, a stvari dodatno komplikuje državna imovina i ona za koju nisu sigurni čija je i da li će morati da se vrati predratnim vlasnicima.

– Vlada opšta zbrka, pojavljuje se više vlasnika istog prostora, a najveći problem je što vlast ni sama često ne zna čime sve raspolaže – objašnjava Dobrica Veselinović, prvi čovek kampanje „Građanskih inicijativa” koja se zalaže za to da se neiskorišćeni javni prostori ustupe umetnicima, mladima i nevladinim organizacijama.

– Obilujemo prostorima koje niko ne koristi. Ni država ni opštine ne znaju šta će sa njima. Mi predlažemo da te prostore zaposednu umetnici, da se tamo naprave kulturni centri i domovi omladine. Tamo možemo da organizujemo probe lokalnih bendova ili filmske projekcije. Ne razumem zašto da nešto propada dok mladi nemaju prostor za svoje aktivnosti, a umetnici ne mogu da stvaraju jer nemaju gde.

Veselinović je želeo da od odgovornih dobije spisak svih praznih magacina, napuštenih fabrika i mesnih zajednica, ali pošto, kako kaže, od toga nema mnogo koristi, krenuo je drugim putem. Od sutra će na blogu kampanje „Otvoreno o javnim prostorima” biti postavljena interaktivna mapa na kojoj će svaki građanin moći da mapira zapušteni javni prostor, da postavi njegovu fotografiju, opiše ga i predloži šta bi tamo moglo da se organizuje.

– Čudno mi je da naši ljudi vole da vode visoku politiku, a ne pokazuju interesovanje za javne prostore koji su vlasništvo svih nas i država nema pravo da sa njima radi šta hoće. Zar ne vidimo da deca više nemaju gde da se igraju jer se u parkovima podižu zgrade. Državna imovina se prodaje privatnicima i pretvara u šoping centre, a nikad se ne ustupa mladima i umetnicima.

Ideja ove kampanje je da zainteresuje ljude za sopstveno dvorište i da ih ubedi da javni prostor mora da ostane javan. Ne mora sve da se privatizuje, ili, još gore, ostane pod ključem, veruje Veselinović.

– Evo na primer, baš na Karaburmi gde ja živim, mesna zajednica bi mogla da bude mesto gde bismo organizovali koncerte ili projekcije filmova. A umesto toga izdali su taj prostor teretani na deset godina.

Posebno je važno da se ovakva mesta ustupe mladima i nezavisnim kulturnim centrima koji nemaju stalne izvore prihoda. Kao primer kako treba postupati sa zapuštenim javnim prostorom, Veselinović navodi Kulturni centar „Grad” koji je sada jedno od najživahnijih kulturnih mesta u Beogradu.

Osim toga, „Zaječarska inicijativa” je od napuštene zgrade u centru grada napravila svoj omladinski klub. Kako i kruševačka „Asocijacija mladih”, koja blisko sarađuje sa „Građanskim inicijativama”, traži od grada prostor u koji bi se uselila, Veselinovića često pitaju da li se bori samo za svoju organizaciju ili i za ostale građane.

– Tačno je da se negde usele „Građanske inicijative” ili grupe koje sarađuju sa nama, ali mi želimo da pre svega budemo posrednici. Mi možemo da se izborimo za neki prostor a onda bismo ga ustupali umetnicima i mladima.

Veselinović kaže da je najgore kada se niko ne bori i ne useljava i kada opštinari ne ustupaju prostor iz straha „da će to neko da upropasti tako da više ničemu ne može da služi”.

– Pitam se čemu služi sada – kaže Veselinović.

Jelena Stevanović