Lovor-višnja sa juga Srbije

Kraj Vlasinskog jezera, u sami suton, posmatramo sredovečni zaljubljeni par kako, uz neskrivenu radost i osmeh, govore o ovoj pitomini.

– Vlasinsko jezero je dosanjani ljudski san – veli Petar.

– Da nije bilo mladosti, jezero ne bi ni bilo sagrađeno – dodaje Vesna.

Upoznali su se baš ovde, za vreme Omladinske radne akcije "Vlasina", devedesetih godina minulog veka. Došli su iz Beograda, zavoleli ovaj krajolik i otad mu se stalno vraćaju.

– Ne dolazimo samo zbog uspomena, ovde smo zbog breza, zbog šumaraka, ove obale, plovećih jezera, divne planinske vode, ali i predivnih ljudi – kažu nam gotovo uglas Petar i Vesna.

Njih dvoje su, u stvari, samo jedan od hiljade bračnih parova koji su proveli deo odmora na Vlasini. Tačan broj gostiju se i ne zna, ali se zna da su kapaciteti u ovdašnjim hotelima, pa i u domaćoj radinosti, bili gotovo svakoga dana puni.

Letos je ovde bilo dovoljno svih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda jer je radila pijaca u blizini glavnog hotela. Gostima je, iz dana u dan, na usluzi bio i "vlasinski voz": za šezdesetak dinara mogli su da obiću kompletno jezero. Ipak, imaju i dosta primedaba. Kažu da bi Vlasina bila mnogo privlačnija kada bi obale jezera bile uređenije.

– Sve je ovde lepo, jedino su mi nedostajale novine. Istina, slušali smo radio, gledali TV, ali novine su novine, prijatelju – kaže profesor pedagogije iz Vlasotinca Ljubomir Jovanović, koji je sa porodicom deo raspusta proveo na Vlasini.

Na nepreglednim proplancima Vlasine, usred leta, mogu se videti i krda goveda. Pasu sama. Stočara nema jer krave znaju da se vrate domu.

– Prvoklasni med sa Vlasine prodajem za 250 dinara, a kilogram kravljeg sira je 150 dinara – besedi Nikodije Jovanović, seljak iz obližnjeg sela, dok novopridošlim gostima objašnjava gde je najlepše mesto za odmor.

Sa Vlasine gotovo niko ne kreće praznih ruku. Ubiraju raznobojno lekovito cveće, a na jednom od bujnih izvora zahvataju hladnu i, kažu stalni korisnici, lekovitu vodu.

Sačuvani zapisi o Vlasinskoj visoravni potiču iz 18. veka. U njima se ovaj kraj između planina Čemernik, Verdenik, Milevske i Plane pominje kao Vlasinsko blato i Vlasinska tresava. Miodrag Andrejević, dugogodišnji direktor Turističke organizacije u Leskovcu, novinar koji je nedavno objavio jedinstvenu kartu Vlasinskog jezera i okoline, ističe da postoji više legendi o njenom nekadašnjem zastrašujućem izgledu i opasnostima koje su u njoj vrebale.

Na Vlasinskoj visoravni registrovano je više od 300 lekovitih biljaka od kojih su neke vrlo retke. Zaštićene su "zeleničje" ("lovor-višnja"), koje raste na lokaciji Kačar, na Ostrozubu i na samo još četiri mesta na svetu, "rosulja", "maljava breza", "zlatna bukva"...