Rashodi u budžetu veći za 14 milijardi dinara

Vlada Republike Srbije do kraja nedelje poslaće Međunarodnom monetarnom fondu u Vašingtonu pismo o namerama u kome objašnjava na koji način planira ove i sledeće godine da troši novac iz državne kase. Kako saznajemo u Ministarstvu finansija, rashodi će posle prekrajanja budžeta biti veći za oko 14 milijardi dinara, pa će tako republički deficit umesto 106 na kraju godine iznositi oko 120 milijardi dinara. Konsolidovani minus, odnosno deficit na nivou cele države, uključujući i opštinske kase, iznosiće 148 milijardi dinara. Time se, u skladu sa dogovorom sa Međunarodnim monetarnim fondom jaz između prihoda i rashoda u kasi proširuje sa četiri na 4,75 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Kada je o budžetu za sledećoj godini reč, u nadležnom ministarstvu očekuju da će do sledeće nedelje biti gotov fiskalni okvir po kojem je minus u kasi, u skladu sa fiskalnim pravilima, sveden na četiri odsto BDP-a.

A ko će posle rebalansa budžeta iz državne kase dobiti više novca, zasad, još nije poznato. Kako saznajemo, precizne cifre znaće se tek posle sutrašnje sednice vlade. Jer iz iskustva iz prethodnih godina, milijarda, dve dinara može da se preraspodeli u poslednjem trenutku. Ranije je bilo najavljeno da će višak sredstava biti preraspodeljen za premije proizvođačima mleka, kako bi se rešio problem snabdevanja sa ovom osnovnom životnom namirnicom. Takođe, na spisku onih koji čekaju dodatna sredstva iz republičke kase su i policajci, kojima je država obećala bonuse. Nadležni ministri obećavali su da će novac biti obezbeđen i za subvencionisane kredite privredi, ali i za plaćanje grejanja fakultetima i isplatu socijalne pomoći najsiromašnijima.

Pre nego što su pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom uopšte počeli, Albert Jeger, šef misije, istakao je kako apetiti srpskih političara za većom potrošnjom ne mogu biti visoki. Jer kad se penzionerima isplati jednokratna pomoć od po 5.000 dinara, onda za sve drugo ostaje milijarda i po do dve milijarde dinara. U međuvremenu, najstariji građani Srbije su dobili pomoć, ali je i vlada dobila saveznika u nešto višoj inflaciji od planirane. Zahvaljujući činjenici da su prihodi u kasi veći kad je rast cena veći, vlada nije morala da bira prioritete kao što se to pre pregovora činilo. Naprotiv. Sudeći po izjavama srpskih državnih zvaničnika, spisku za veću potrošnju dodati su još neki zahtevi.

A. Nikolić