Petina budžeta za piće i duvan

Potrošači u Srbiji godišnje u trgovinama na malo u proseku ostave oko 500 evra. Dve trećine njihovih izdataka su troškovi za hranu, dok za alkoholna pića i cigarete izdvoje čak svaki peti dinar. Još nije u većoj upotrebi interent trgovina, ali se zato sve više koristi bezgotovinsko i kreditno plaćanje, kao snabdevanje u takozvanim "keš end keri" hipermarketima.

 U istraživanju koje su sproveli Privredna komora Srbije i "Konzit" navodi se i da od ukupnih izdataka za hranu koji iznose 65 odsto, na meso se izdvaja 15 odsto, kafu i čajeve 11, a na hleb 10 i mleko i mlečne proizvode osam procenata.

S porastom realnih zarada kupovne moći dolazi i do promena u ponašanju potrošača, pre svega u navikama određenih kategorija kupaca, poput onih da primat dobijaju gotova i polugotova jela. U trgovinama na malo godišnje se ostvari promet veći od osam miliona evra.

Za sada je izvesno da kupcima ne preti opasnost od monopola u trgovini, jer kako je naglasio dr Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije čak šest najvećih trgovinskih kuća zauzima samo 22 odsto tržišta. To je znatno manje u poređenju sa evropskim zemljama, a na nivou je država u okruženju.

 "Delta maloprodaja" kao najveća trgovinska kuća sada zauzima pet puta manje tržišta nego "Merkator" u Sloveniji, odnosno tri puta manje od "Konzuma" u Hrvatskoj. 

Najveći udeo pet najvećih trgovačkih lanaca prisutan je u Sloveniji i Švedskoj od čak 80 odsto, u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj ta koncentracija iznosi 70 odsto, dok u Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj i Francuskoj  pet trgovinskih lanaca drži 60 odsto tržišta. U Rumuniji, Turskoj, Poljskoj i Srbiji najveći trgovci imaju tek petinu ukupnog tržišta.

"Liderstvo Srbije u regionu treba da se ogleda i u prisustvu srpskih proizvoda, na tim tržištima, što treba da dovede i do ublažavanja ukupnog spoljnotrgovinskog deficita", istakao je Milosavljević.

Uz ocenu da je trgovina postala svetski lider u biznisu, što se ogleda i u prvoj poziciji "Volmarta" koji je sa prometom od 300 milijardi dolara godišnje već četiri godine preotima tu poziciju kompanijama iz telekomunikacija i automobilizma, predsednik PKS je ukazao da srpska trgovina sledi svetske promene i sve više učestvuje u bruto društvenom proizvodu zemlje.

U ovom trenutku Zakon o zaštiti konkurencije, prema njegovom mišljenju, nije najkvalitetnije primenjen, dok Antimonopolska komisija još nije našla svoje mesto i postala "bič božiji tržišta i konkurencije" .

"Svi parametri ukazuju da je tržište u Srbiji nekoncentrisano, sa učešćem nekoliko najvećih lanaca i dalje je ispod evropskog proseka, što otvara perspektivu da privreda Srbije dalje jača trgovinu, a da trgovina još hrabrije izlazi na okolna tržišta gde će plasirati srpske proizvode", rekao je Milosavljević.