Nato podržao Srbiju

Od našeg specijalnog izveštača

Lisabon – Jučerašnji, poslednji, dan samita Nato u Lisabonu protekao je u znaku iščekivanja ishoda razgovora Nato–Rusija i potpisivanja dugoročnog partnerstva između Nato-a i Avganistana koje obuhvata i period posle 2014. godine, kada bi trebalo da bude završena tranzicija vlasti u Kabulu. Dolasku ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva u Lisabon prethodila je zajednička deklaracija koju su usvojili lideri 28 članica Nato-a, a u njoj se, pored ostalog, navodi da je saradnja Nato-a i Moskve od strateškog značaja.

U delu deklaracije koji je posvećen zapadnom Balkanu i posebno Srbiji navedeno je sledeće: „Pozdravljamo i nastavljamo da podržavamo izraženu opredeljenost Vlade Srbije za evroatlantske integracije i pozdravljamo jačanje saradnje između Nato-a i Srbije. Ponavljamo našu otvorenost za buduće težnje Srbije, uključujući korišćenje prilika koje pruža Nato partnerstvo za politički dogovor i praktičnu saradnju”.

Nato lideri pozvali su vlasti u Srbiji da nastave svoje napore ka ostvarivanju pune saradnje s Tribunalom u Hagu u cilju hapšenja i izručenja preostalih begunaca. Oni su takođe pozvali Srbiju da podrži buduće napore prema učvršćivanju mira i stabilnosti na Kosovu i poručili „obema stranama da iskoriste sve prilike koje nudi dijalog uz pomoć EU” predviđen zajedničkom rezolucijom Srbije i EU koja je u septembru usvojena u Generalnoj skupštini UN.

Prema rečima našeg neimenovanog izvora na samitu u Lisabonu, pominjanje Srbije u kontekstu evroatlantskih integracija treba shvatiti pre svega kao podršku proevropskoj vladi u Srbiji, ali i kao vrstu ohrabrenja za članstvo u Nato-u, čija su vrata otvorena za nove članice s Balkana. Predsednik Hrvatske Ivo Josipović ocenio je da samo od Srbije zavisi da li će zatražiti članstvo u Alijansi.

„To zavisi od same Srbije. Što se nas tiče Srbija je dobrodošla. Ona mora naći svoj put, ali njeno učlanjenje svakako bi doprinelo miru i stabilnosti u regionu”, kazao je hrvatski predsednik koji je prvi put predvodio delegaciju svoje zemlje na samitu severnoatlantske vojne alijanse.

U delu deklaracije koji se odnosi na delovanje Kfora na Kosovu, lideri Alijanse ocenili su da poboljšanje bezbednosne situacije vodi ka manjem, fleksibilnijem i odvraćajućem prisustvu Nato snaga. Redukovanje trupa na Kosovu biće uslovljeno okolnostima i zavisiće od političke procene, navedeno je u tekstu.

Lideri Nato-a izrazili su punu podršku težnjama Bosne i Hercegovine ka učlanjenju i pozvali tamošnje lidere da ispune ključne reformske prioritete. Oni su pozdravili napredak Crne Gore prema članstvu u Alijansi i ponovili da je poziv za članstvo Makedonije produžen do iznalaženja zajedničkog rešenja za njen državni naziv u okviru UN.

Avganistanski predsednik Hamid Karzai potpisao je juče dokument o dugoročnom partnerstvu sa Nato-om, a ova ceremonija je održana u prisustvu medija. Generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen ocenio je da je time otpočela nova faza Nato misije u Avganistanu. Prema planu Nato-a, prenos nadležnosti na avganistanske vlasti biće započet iduće godine, a namera Alijanse je da taj posao bude završen do 2014. godine.

Rasmusen međutim nije hteo da postavlja rokove za tranziciju i potvrdio je da će „Nato ostati onoliko dugo koliko je potrebno da se završi posao”. U kabinetu američkog predsednika Baraka Obame kazali su da „administracija SAD još nije donela odluku da li će okončati vojnu misiju u Avganistanu 2014. godine”.

Dolazak ruskog predsednika Medvedeva u Lisabon ocenjen je u Nato-u kao „prekretnica” u odnosima Moskve i severnoatlantske vojne alijanse. „Došlo je vreme za modernizaciju naših odnosa”, istakao je Rasmusen. Do zaključenja ovog našeg izdanja još nije bilo zvanične potvrde o ishodu samita Nato–Rusija i kako je Medvedev odgovorio na ponudu Nato-a o saradnji i svojevrsnom povezivanju sistema antiraketnih štitova.

Vladimir Jokanović