Studenti hoće plenum umesto parlamenta

Izbori za Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Beogradu ponovo su praćeni protestima: grupa akademaca koja je u aprilu prekinula izbore, početkom novembra delila je letke i pozivala svoje kolege da ne idu na glasanje. U celu stvar umešala se i policija, navodno je bilo i pretnji privođenjem, tročasovne rasprave oko toga ko je organizator i zašto nisu prijavili štand. Jelena Veljić i Nikola Zdravković, studenti Filozofskog fakulteta koji su tog dana bili na improvizovanom štandu, kažu da su želeli da pozovu kolege da bojkotuju izbore za Studentski parlament, ali i da im predlože druge vidove studentskog organizovanja koje smatraju efikasnijim – plenume, odnosno zborove.

– Članovi Studentskog parlamenta gotovo bez izuzetka su ljudi iz podmladaka političkih stranaka i uopšte i ne zastupaju interese studenata – kaže Jelena Veljić.

Jelena i Nikola smatraju da studentske parlamente treba ukinuti i da bi studenti svoje zahteve mnogo efikasnije ostvarivali kroz plenume, a kao prednosti navode to što na zborovima svi mogu da učestvuju i iznose svoje stavove, predlažu dnevni red ili datum novog plenuma, daju moguće načine rešenja za neke od problema.

– Na takvim zborovima prošle godine smo organizovali studentske proteste koji su bili vrlo masovni. Radili smo tako što smo definisali glavne probleme i oformili radne grupe koje su se njima bavili. Studenti bi se zatim sami upisivali, po svojim sklonostima, u određenu radnu grupu, delili zaduženja i radili na određenom zadatku – objašnjava Zdravković.

Inače, i Nikola i Jelena bili su dugo godina članovi Studentskog parlamenta i kažu da upravo zbog toga znaju kako on funkcioniše. Međutim, sa njima se ne slaže, takođe jedan nekadašnji član, tačnije predsednik Studentskog parlamenta – Nemanja Dević, njihov kolega sa Filozofskog fakulteta.

– Plenumi su budalaština. Bio sam na prvom njihovom zboru gde je bilo nekoliko desetina studenata. Ti zborovi uopšte nisu toliko brojni i oni nemaju kapaciteta da skupe veći broj ljudi – kaže Dević.

On smatra da nije problem u tome kako će se zvati određeno studentsko telo, već ko će ga sačinjavati, kao i da su studentski parlamenti dovoljno efikasni ako u njima zaista sede predstavnici studenata.

Prošle godine na Univerzitetu u Banjaluci održan je prvi plenum koji je organizovao upravo Studentski parlament Univerziteta. Tadašnji predsednik Studentskog parlamenta, Bojan Grebenar, objašnjava da je zboru prisustvovalo više od 1.000 studenata, što je bio do tada najveći skup akademaca.

– Studentski parlament radio je na rešavanju, između ostalog, i problema prenosa ispita, odnosno ESPB bodova u narednu godinu. Univerzitet nije hteo da nam izađe u susret i dozvoli prenos bodova, pa smo odlučili da bi bilo bolje da ne izvodimo akademce na ulične proteste, već da organizujemo plenum. To se pokazalo kao odlična ideja. Raspravljali smo, usvojili zaključke, dostavili naše zahteve Univerzitetu i vrlo brzo svi su bili ispunjeni – priča Grebenar.

J. Čalija