Gorka pilula za Irsku

Irska je u nedelju uveče, nakon višemesečnog otpora, zvanično zatražila i dobila paket trogodišnje finansijske pomoći EU i MMF-a, težak između 80 i 90 milijardi evra, prenele su agencije iz Dablina nakon vanredne sednice državnog parlamenta.

„Irska je u teškoj situaciji usled nenormalnih tržišnih pritisaka. Dablin je odlučan da zaštiti nacionalne interese Irske. MMF neće preuzeti kontrolu nad irskom ekonomijom”, obećao je premijer Irske Brajan Kouen na konferenciji za štampu u nedelju uveče.

Irska nije bankrotirala, dodao je na istoj pres-konferenciji ministar finansija Brajan Lenihan.

Obezbeđivanje pomoći Irskoj garancija je čuvanja finansijske stabilnosti u Evropi, ocenio je evropski komesar za ekonomiju Oli Ren nakon odluke iz Dablina.

Uprkos uveravanjima irskih i evropskih zvaničnika, globalne berze juče su mlako dočekale još neprecizirani finansijski aranžman između Dablina i trojke (Evropske centralne banke, EU i MMF-a): valuta evrozone na berzama tek neznatno je ojačala u odnosu na američki dolar.

„Finansijske nedaće Grčke i Irske osvetlile su duboke i sasvim oprečne finansijske i ekonomske nedaće pojedinih članica evrozone: ta monetarna unija više ne deluje monolitno”, ističe američka agencija Blumberg.

Irska javnost, u međuvremenu, ogorčena je odlukom vlade u Dablinu  uzme „gorku pilulu” i da izloži finansijske knjige višegodišnjem nadzoru EU i MMF-a.

„Irska je u domenu poreske politike, određivanja minimalne cene rada, politike socijalnih beneficija... lavovski deo kontrole prepustila stranim finansijerima i ćudljivim interesima berzi...” komentariše dnevnik „Ajriš igzeminer”.

Irske opozicione partije – koje drže 79 poslaničkih mesta u parlamentu – najavile su da će već početkom decembra zatražiti glasanje o poverenju vladi. Još pre toga, 25. novembra, Konzervativna stranka premijera Brajana Kouena (drži 82 poslanička mesta u parlamentu) suočiće se na dopunskim izborima sa raspoloženjem birača. Ishod dopunskih izbora može dovesti do daljeg sužavanja većine u parlamentu u trenucima finalizacije odsudnog sporazuma sa EU i MMF-om, upozoravaju posmatrači.

Dramatični gubici irskih banaka tokom hipotekarnog buma početkom veka i kolaps domaćeg tržišta nekretnina – glavni su razlozi finansijskih nedaća keltskog tigra nakon izbijanja globalne finansijske krize 2007. godine.

Do juče primer brzog ekonomskog buma unutar EU, zemlja prosečnog bruto društvenog prihoda po stanovniku od skoro 38.000 američkih dolara, Irska je – spasavajući bankarski sektor – ove godine kliznula u budžetski deficit od 32 odsto – 10 puta veći od dozvoljenog unutar evrozone.

Smeli rizici irskih banaka na zapadnom hipotekarnom tržištu proteklih godina (današnji premijer u to doba bio je ministar finansija) i odluka Dablina da ne dopusti njihov bankrot stavili su vladu keltskog tigra u ulogu garanta koji treba da pokrije gubitke u visini 175 odsto irskog bruto domaćeg proizvoda!

Irska je isuviše mala država da bi mogla sama da se nosi sa bremenom naraslog tereta bankarskog sektora, priznao je u nedelju premijer Kouen.

Paket finansijske pomoći Irskoj biće detaljno razrađen do kraja novembra, najavio je još Oli Ren.

U međuvremenu, briselska familija napeto iščekuje profil finansijske pomoći Irskoj.

Velika Britanija i Švedska već su ponudile bilateralnu finansijsku pomoć Irskoj – London je spreman da doturi Dablinu sedam milijardi funti kredita, Stokholm sprema oko milijardu evra, koliko je u jeku krize ponudio Islandu i Litvaniji.

Da razuvere sumnjičave berze, Portugalija i Španija juče su odbacile pomisao da su sledeći potencijalni evroklijenti MMF-a. Istovremeno, Nemačka je juče apelovala da EU zbije redove i podigne „permanentni zid odbrane” od daljih berzanskih napada na evro.

Izvršni direktor MMF-a Dominik Štros-Kan sluti da je Evropa pred istorijskim izazovom.

„Dužnička kriza koja sakati Irsku mogla bi da razori Evropu. Poratno jedinstvo koje je Evropi donelo mir i prosperitet moglo bi se rastopiti pod teretom ekonomskih nedaća”, upozorava Štros Kan.

Zlatne godine Evrope su na izmaku, ocenjuje grčki dnevnik „Katimerini”.

T. Vujić