Kaput od crvenog somota

Londonske galerije i muzeji, ovog septembra nude mnoštvo velikih i glasovitih izložbi, od klasičnih, istorijski ustoličenih imena, do dela savremenog karaktera. Već nedeljama na top listi Kulturnog dodatka "Sandej Tajmsa" nalazi se izložba "Modiljani i njegovi modeli" postavljena u Kraljevskoj akademiji umetnosti . Predstavljeno je oko pedeset slika Amadea Modiljanija i to portreta i aktova po kojima se slikar najviše proslavio. Posetioci imaju priliku da vide i skulptorsko delo Amadea Modiljanija. Iako poznat pre svega kao slikar, Modiljani je  u ranoj fazi svoje karijere imao ambicije i prema skulpturi u čemu ga je naročito ohrabrivalo poznanstvo sa čuvenim  Konstantinom Brankušijem. Zbog posvećenosti skulpturi, Modiljani nije slikao portrete gotovo  tri godine. Skulpture su naročito bile inspirisane antičkom Grčkom i afričkom skulpturom koja je inače privlačila umetnike nove generacije. Danas se zna za 25 Modiljanijevih skulptura.

Najveći deo ove izložbe ipak čine portreti i aktovi, i to najpre portreti umetničke zajednice stasavale na Monparnasu  početkom prošlog veka. Amadeo Modiljani  potiče iz porodice sefardskih Jevreja iz Toskane, i pre dolaska u Pariz 1906.godine, stekao je umetničko obrazovanje u Firenci i Veneciji. Mnoge od izloženih slika na ovoj izložbi predstavljaju portrete njegovih prijatelja umetnika i kolekcionara koje je slikao između 1914. i 1919. godine. Među njima je i portret Pikasa (ulje na dasci, vlasništvo  privatne kolekcije iz Moskve),  po potezu svakako netipičan za Modiljanijevo portretno stvaralaštvo.

Tri muze

Modiljanijev prepoznatljivi stil slikanja razvio se od 1914. do 1916. godine, i u tom periodu njegova muza i inspiracija bila je Beatris Hastings, britanska književnica i pesnikinja, koja je živela  u Parizu, radeći kao dopisnica za jedan britanski časopis. Hroničari su zabeležili da je Modiljani slikao njeno ovalno lice, maleni nos i oči, ne dajući pritom nikakve naznake o njenom karakteru niti o burnoj vezi kroz koju su prolazili.

Seriju velikih aktova, koji se takođe mogu videti na ovoj izložbi, Modiljani je stvorio između 1916. i 1919. godine. Na izložbi 1917. godine na kojoj je prikazao grupu aktova, izbio je mali skandal. Naime, ispred izloga galerije, stvorila se gužva, jer su radoznali građani bili šokirani videvši kroz izlog galerije  jarko osvetljen akt. Preko puta ulice nalazila se policijska stanica i šef policije je, videvši gužvu, naložio da se aktovi uklone! To naravno nije pokolebalo čuvenog Modiljanija i njegovi aktovi postali su poznata i cenjena dela. On nikada nije slikao svoje muze i ljubavnice i nijedan akt nije potpisan. Modele za aktove obezbeđivao mu je njegov kolekcionar Leopold Zborovski.

U jednom periodu Modiljani je bio posvećen i slikanju lokalnog stanovništva južne Francuske, kada je, zbog narušenog zdravlja sa jednom od svojih poslednjih muzea Žanom Eebitern boravio na Azurnoj obali. Inače, tri žene koje je Modiljani najčešće portretisao bile su supruga Leopolda Zborovskog, Hanka, Lunia Lehovska kućna prijateljica Zborovskih i studentkinja Žana Ebitern  koja mu je rodila i dete.

Na izložbi Modiljanijevih modela  je i slika koja predstavlja autoportret ovog umetnika, u kaputu od crvenog somota, vrata obavijenog plavim šalom. Ta slika nastala je 1919. godine, neposredno pred slikarevu smrt.

Izložba Modiljanijevih modela traje do 15. oktobra, kada će u istom prostoru uslediti postavka od oko dvesta radova Ogista Rodena. Kao najava, ispred ulaza u galeriju Kraljevske akademije umetnosti već je postavljena reljefna skulptura "Vrata pakla".

Boje i akordi

Još jedan klasik umetnosti 20. veka. privlači posetioce muzeja britanske prestonice. Reč je o Vasiliju Kandinskom čija su dela izložena u Tejt modern galeriji, a izložba je naslovljena "Kandinski: put ka apstrakciji". Ova izložba pokazuje  najranija dela ovog umetnika, koja se odnose na pejzaže iz malog mesta Murnoa u bavarskim Alpima gde je on provodio vreme sa svojom ljubavnicom Gabrijelom Minter. Izložba pokazuje kako se Kandinski od slikanja pejzaža razvijao u pravcu apstraktnog slikarstva. Vasilij Kandinski (Moskva 1866) studirao je pravo i ekonomiju na moskovskom univerzitetu, a presudni momenti koji su ga opredelili za slikarstvo, bile su slike Kloda Monea koje je video u Moskvi, kao i Vagnerove muzika. Muzika je zapravo i uticala na stvaralaštvo Kandinskog, u smislu, da je ovaj umetnik verovao da slikarstvo može biti na isti način apstraktno kao i muzeka, i da je odnos boja na slici u istom odnosu u kome su akordi u muzičkom delu...Ova izložba trajaće do 1.oktobra.

A nedaleko od Tejt modern galerije  na istoj strani obale Temze, u Hajvard galeriji, postavljena je, do 19. novembra izuzetna izložba, "60 godina britanske umenosti: Kako unaprediti svet". Frensis Bejkon, Aniš Kapur, Lusijan Forjd, Džilbert i Džordž, Sara Lukas, Henri Mur, Demijan Hirst, Dejvid Hokni, samo su neka imena koja su proslavila britansku umetničku scenu i čija su dela u najrazličitijim medijima predstavljena na ovoj izložbi koja obuhvata oko 150 radova.  Prema navodima organizatora, izložba ukazuje na fenomene "nepoštovanja tokom šezdesetih" i "bezobrazne smelosti osamdesetih". Na izložbi se nalaze dela iz kolekcije Umetničkog saveta osnovanog 1946. godine radi promovisanja britanske umetnosti. Zbirka obuhvata oko sedam hiljada radova, više od dve hiljade umetnika, ali Umetnički savet nije institucija sa  stalanim sedištem.

U galeriji Somerset palate upravo je završena izložba na kojoj je predstavljen monumentalni triptih Oskara Kokoške iz 1950. godine "Prometejev triptih". Reč je o jednom od najznačajnijih i najambicioznijih dela ovog umetnika, koje simbolično govori o opasnostima koje nosi intelektualna arogancija modernog čoveka. Ogromna platna, ukupne visine od oko osam metara, predstavljaju kombinaciju biblijskih i mitoloških tema u smislu proročanstva destrukcije koju je donela era hladnog rata. Za ovo svoje delo Kokoška je svojevremeno rekao: "Ovo je možda moja poslednja velika slika, ali verovatno i najbolja".

Hoknijev dnevnik

A čuveni Leonardo da Vinči sa svojim crtežima i projektima raznih pronalazaka i konstrukcija, smestio se u prostorije velelepnog Viktorija i Albert muzeja. Skice, proračuni, dijagrami, animacije, projekat leteće mašine, padobrana, mosta otkrivaju Leonarda kao genija, slikara, matematičara, arhitektu.

U Imperijal Vor muzeju među grandiozne makete aviona i tenkova, izložena su dela Henrija Mura. Pored skulptorskih kompozicija, na ovoj izložbi nalazi se veliki broj skica i crteža inspirisanih upravo ratnim događanjima, odnosno predstavama ljudi koji su spavali na klupama  i u hodnicima podzemne železnice. Tu su i skice koje pokazuju težak život rudara, a koje je Mur nacrtao boraveći jedno vreme u očevom rodnom mestu. Na izložbi su prikazana dela nastajala od 1938. do 1954. godine.

Od oktobra, Nacionalna galerija u Londonu najavljuje ambiciozan program. Već četvrtog oktobra deo svojih izložbenih prostora otvoriće za slike Pola Sezana i ovom izložbom, biće, između ostalog, obeležena i stogodišnjica njegove smrti.U galeriji portreta, 12. oktobra otvara se izložba Dejvida Hoknija na kojoj će biti prikazano oko 150 portreta rađenih tehnikama ulja, akrila, olovke, foto kolaža. Kustosi opisuju ovu izložbu kao vizuelni dnevnik  Hoknijeve pedeset godina duge karijere. Konačno, za 18.oktobar planirana je velika izložba španskog majstora 17. veka – Velaskeza. Ova izložba obuhvatiće više od četrdeset radova iz zbirke Nacionalne galerije Londona, muzeja Prado i Istorijskog muzeja u Beču. Trajaće do 21. januara.