Sećanje: Dado Đurić (1933-2010)

Otišao je na počinak, prerano, jedan od neumornih stvaralaca, čovek koji je ceo svoj život posvetio umetnosti - Miodrag Dado Đurić. On je pasionirano stvarao i pretvarao sve čega se dotakne u svojevrsnu likovnu kreaciju ne mareći nikad o svom zdravlju. Pet godina je proveo na skelama u godinama kada je takav rad poseban napor. Poslednje atome snage je nesebično davao na ono što mu je bio jedini smisao – stvaranje sopstvenog sveta, tako kreativnog, originalnog i tako moćnog. Ili su to neke nepoznate sile upravljale njime? Zato je njegovo delo, možebiti, i tako snažno i toliko jedinstveno.

U razgovoru koji sam vodila, ovoga proleća, pred pripremu izložbe u Haosu, razgovoru koji je trajao svaki put po nekoliko sati, i u kome je on setno evocirao svoje dane provedene u Umjetničkoj školi u Herceg Novom i one dane provedene u Beogradu na studijama, prisećam se sada jedne rečenice koja mi odzvanja: „Nisam ti ništa dobro, moja Borka”. Tada mi se činilo da je samo umoran, a sva kasnija događanja i njegove reakcije su upućivale da je slutio, zapravo, znao da se primakao kraju. Verovala sam da će pobediti užasnu bolest. Njegov voljeni unuk Ivo, koga je svakodnevno odvozio u školu, bio je dosta jak motiv da se bori. Brinuo je o porodici i znao da je ostavlja u nezavidnoj situaciji. Tri operacije su bile previše za jedan izmučeni organizam. Onoga trenutka kada više nije mogao da radi, što mu je, razume se, najteže padalo, bilo je jasno da se suočava, najpre prkosno, zatim tvrdoglavo i najzad pomireno sa neumitnim krajem. Izašao je iz bolnice (u petak) i hteo avionom da odleti za Crnu Goru, iako su svi znali da ne bi izdržao taj let. I nije izdržao. Vraća joj se, ipak, na večni počinak. To je logično zatvaranje kruga.

Toliko mu je bilo stalo do izložbe u Beogradu. Rekao je da ga je svojevremeno veoma teško napustio i da oseća potrebu, dug da mu se vrati. Uradio je to na svoj način. Svi znaju da je Dado bio težak u komunikaciji. Mogu da kažem da imam potpuno suprotno iskustvo. Razgovarao je tako prijateljski kao da se znamo godinama. Govorio je o svojim počecima iskreno, čak toplo, sa nekim dubokim razumevanjem za sve što je preživeo: i smrt majke, i glad na studijama, i podozrivost sredine, i ostrvljenost art dilera. Govorio je s poštovanjem o Šejki, Marku Čelebonoviću, Zoranu Mušiću, Danijelu Kordijeu, Antoniju Segiju, Erou. Raspitivao se za Uroša Toškovića, Naoda Zorića, Marinu Abramović, svoje stare prijatelje Peđu Ristića. Umeo je da se izvini, što nije baš bio njegov manir, za jednu glupost koju je uradio njegov obožavani unuk Ivo. Umeo je da bude divlji i tako nežan istovremeno. Veoma mi je drago da sam realizovala izložbu u Galeriji HAOS u Beogradu koju je posetilo skoro 30.000 ljudi. Znam da je i njemu to bilo veoma drago i, kao što je rekao, to je bio jedini mogući povratak Beogradu. Šteta što ta izložba nije preneta u Crnu Goru. Ljudi iz institucija nisu odreagovali.

Govorio je o Crnoj Gori sa posebnom emocijom. Da ju je nosio u srcu, u sebi, to osećamo u njegovom delu, za koje sam sigurna da ostaje trajna velika vrednost, koje ovo podneblje i nije bilo potpuno svesno. Nikada, dodajmo i to, nije napravljena velika retrospektiva, da bi i publika sa ovih prostora videla kakav je, zapravo, i koliko veliki umetnik bio Miodrag Dado Đurić.

Dado je, rekla bih i to, platio visoku cenu svome karakteru, jednoj posebnosti koja je bila svojevrstan integritet. Da nije bio tako svoj i tako divlji, postigao bi mnogo više u svetskim razmerama. Svet prosto ne trpi svojeglave. No značaj njegovog dela niko ne može da ospori ili dovede u pitanje. Dado je jedan od najoriginalnijih stvaralaca, slikar enormne energije i raskošnog talenta.

Njegova smrt je veliki gubitak, ne samo za Crnu Goru, već za ceo umetnički svet. Dado je bio jedan od najvećih likovnih stvaralaca svoje epohe i velika je šteta što nije još poživeo da svoj veliki talenat stavi u funkciju jedinstvene umetničke produkcije.

Rekla bih, za kraj, još i to da je bogat svako ko ga je poznavao i ko poseduje bilo šta što je on stvorio. Dok sam živa pamtiću susret sa ovim izuzetnim umetnikom i čovekom.