Sudbina blaga manastira Mileševa

Užice – Mileševsko blago, nekad davno u ovom manastiru kod Prijepolja čuvano, rasuto je svuda po svetu. Dragocenosti, vredne knjige, predmeti prvorazredne umetničke izrade iz Mileševe stigli su, vremenom raznošeni, i do Zagreba, Sankt Peterburga, Berlina i Kembridža, do manastira Tvrdoša, Pive, Savine, Gomionice, Fruške gore, Sentandreje... Otišli u nepovrat, rasejani širom hrišćanskog sveta, dok se, kakvog li paradoksa, u nedavno formiranoj novoj riznici ovog manastira sada nalazi samo jedan predmet iz nekad bogate riznice – pozlaćeni relikvijar proigumana Longina Mileševca.

Ovo je, pet godina tragajući po svetu i istražujući mesta gde su se posle Velike seobe Srba selili mileševski kaluđeri, s pokušajem da pronikne u tajanstvene slojeve naše prošlosti, napisao užički istoričar umetnosti Dragiša Milosavljević u upravo objavljenoj knjizi „Izgubljena riznica manastira Mileševe“. Reč je, pre svega, o davnašnjoj bogatoj i vrednoj manastirskoj riznici koju su, pošavši pred turskom opasnošću u egzodus 1688. godine, u karavanima pretovarenih konja nosili Mileševci na zapad, sever, jug, pa i kasnije raznetim vrednostima tokom 18. veka. Nije, čak, isključena ni mogućnost da je jedan značajan deo riznice skriven ili zakopan u okolini manastira.

– Oni koji su delove mileševske riznice videli u davnim vremenima, tokom 16. i 17. veka, i o tome sačuvali pisane dokaze uglavnom su saglasni da takve zlatne i srebrne predmete nisu videli na drugim mestima. I mletački i nemački putopisci i diplomate, kako zapisaše, nisu mogli a da ne primete u Mileševi zlatne i srebrne ćivote sa svetiteljskim moštima, srebrom okovane ikone kojih je bilo mnogo više nego što su mogli pretpostaviti – kazuje Milosavljević.

A onda dođoše nesreće i seobe, posle kojih su se razneta blaga Mileševe stopila u riznice drugih duhovnih centara. Vremenom, napominje autor knjige, izgubljen je obavezujući kodeks po kome se moraju u matični manastir vraćati pozajmljene ili u nuždi deponovane crkvene dragocenosti, knjige i sasudi. Na nesreću, zaborav je skinuo odgovornost sa novih episkopa i igumana za predmete na kojima je urezano ili ispisano mileševsko poreklo.

– U manastiru Savina kod Herceg Novog čuva se jedan krst od gorskog kristala iz 13. veka za koji se veruje da je pripadao Svetom Savi, jedini iz tog vremena, sa delom manastirske riznice i biblioteke iz Mileševe u vreme Velike seobe prenet u Savinu. U Beogradu se čuva pozlaćena čaša koju je, uz posvetu, sredinom 16. veka Mileševi poklonio ruski car Ivan Grozni. Plaštanica izvezena zlatnim i srebrnim nitima, poklon znamenitog rumunskog vojvode manastiru u 16. veku, sada je u Zagrebu, u muzeju Srpske pravoslavne mitropolije. Mnoštvo knjiga iz mileševske biblioteke je rasprodato i nalazi se u bibliotekama Sankt Peterburga, Venecije, Berlina, Beča. U ovoj trgovini, da se zna istina, prednjačio je Vuk Karadžić, pa se, recimo, biblioteka u Berlinu zove „Vukova zbirka rukopisnih knjiga“. Mileševsko poreklo nekih rukopisa nepobitno je potvrđeno – navodi Milosavljević.

Nada da bi se mileševske vrednosti mogle vratiti manastiru još nije sasvim zamrla.

– Srpska pravoslavna crkva bi mogla da pokrene inicijativu da se predmeti za koje postoje dokumentovana saznanja da su pripadali Mileševi vrate u riznicu ovog manastira. Ako to nije moguće kad je reč o vrednostima rasutim po evropskim centrima, onda makar može iz manastira u okruženju i bližih gradova – poručuje naš sagovornik.

Branko Pejović