Neki odgovori na upitnik EK će možda biti tajni

Vlada Srbije usvojila je na svojoj poslednjoj sednici metodologiju rada u davanju odgovora na upitnik Evropske komisije. Reč je o tačno utvrđenoj podeli nadležnosti između državnih organa na ovom poslu, kako bi zemlja Briselu poslala što jasnije, preciznije i usaglašene odgovore na 2.483 pitanja, koliko ih je odande stiglo 24. novembra.

„Nadamo se da ćemo na upitnik odgovoriti bez problema do 1. februara”, kaže za „Politiku” Milica Delević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije. Ona dodaje i da je praktično već odgovoreno na veliki broj pitanja, i to na osnovu upitnika koje su ranije dobile Crna Gora i Albanija.

Kad je reč o prihvaćenoj metodologiji rada na pisanju odgovora, Delevićeva objašnjava da bi trebalo tačno da se zna ko šta treba da radi u kojem trenutku i kome, kad završi svoj deo posla, da preda napisano.

U odgovaranju na upitnik uključeni su, inače, svi državni organi, od skupštine, preko ministarstava i nezavisnih regulatornih tela, pa do VBA, BIA-e i ostalih, odnosno svi oni koji su nešto u Srbiji i koji se nečim bave.

Praktičan posao na pripremi odgovora, koji je zvanično počeo istog dana kada je i upitnik i uručen, izgleda ovako: prvo se podeli nadležnost u okviru ministarstava, potom se tekst šalje radnim podgrupama, ranije formiranim za svako od 35 pregovaračkih poglavlja (na osnovu kojih su i grupisana pitanja iz upitnika), onda kancelariji, gde se odgovor prevodi, potom, prevod odgovora odlazi na stručnu redakturu i, na kraju, sve se objedinjava i upućuje vladi, koja odgovore usvaja, i to u kompletu.

Kancelarija će, inače, prevoditi odgovore na pitanja iz upitnika (čiji se prevod na srpski jezik već nalazi na sajtu ove kancelarije), a ministarstva zakone iz svoje nadležnosti.

Delevićeva naglašava da je u aktu koji je usvojen na sednici vlade rečeno da je proces odgovaranja javan. „Izuzev podataka poverljive prirode, sve drugo je javno i nakon usvajanja vlade, biće stavljeno na sajt, baš kao što smo to uradili i sa upitnikom”, navodi ona.

Veoma je važno to što će ovde odgovori biti dostupni javnosti. U nekim zemljama iz našeg regiona nije bilo tako. U Crnoj Gori se, recimo, podigla velika prašina oko toga da li upitnik koji su oni dobili iz EK treba da bude javan. Opozicija je sumnjala da vlada komisiji daje iskrene odgovore. Vlast je tvrdila da su pitanja iz upitnika vlasništvo komisije, a odgovori na ta pitanja vlasništvo vlade Crne Gore. Ovim povodom, i tamošnji ustavni sud morao je da donese svoju odluku.

Za razliku od ove zemlje, Hrvatska je sutradan, pošto je podnela odgovore na upitnik komisiji, te odgovore stavili na vladin sajt.

Navodeći da je, ovim povodom, konsultovan i poverenik za dostupnost informacija od javnog značaja, naša sagovornica ističe da i „Evropska komisija želi da doprinese tome da ljudi ovde budu svesni toga šta je upitnik i kakve obaveze proizilaze iz njega i da postane jasno da su kriterijumi, u potpunosti, isti za sve, a da su pitanja koja proizilaze iz njih, u velikoj meri, slična za sve zemlje kandidate”.

Vlada Srbije neće morati da objavljuje odgovore na pitanja koja se odnose na traganje za preostalom dvojicom haških begunaca i druge vidove saradnje sa Tribunalom za ratne zločine u Hagu. U upitniku je, kako prenosi portal Euraktiv Srbija, vladi ostavljena mogućnost da odgovore na pitanja u vezi sa hapšenjem optuženih i drugim detaljima o saradnji s Hagom prosledi komisiji „specijalnim kanalom komunikacije” ukoliko se ti podaci označe kao poverljivi.

B. Čpajak